Nedelja imunizacije je godišnji događaj čiji je opšti cilj povećanje obuhvata imunizacijom jačanjem uverenja o potrebi zaštite svakog deteta od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, sa posebnim akcentom na decu iz teško dostupnih vulnerabilnih i marginalizovanih grupan.
Eliminacija morbila (malih boginja)
Nedelja imunizacije je godišnji događaj čiji je opšti cilj povećanje obuhvata imunizacijom jačanjem uverenja o potrebi zaštite svakog deteta od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, sa posebnim akcentom na decu iz teško dostupnih vulnerabilnih i marginalizovanih grupa.
Svetska zdravstvena organizcija (SZO) je pokrenula inicijativu za organizovanje Nedelje imunizacije u oktobru 2005. godine. Suština akcije bila je usmeravanje pažnje opšte javnosti ali i zdravstvenih radnika na značaj imunizacije kao najefikasnije mere primarne prevencije. U ove aktivnosti tada se uključila Srbija sa još nekoliko zemalja. Od 2007. godine, kada je održana druga Nedelja imunizacije, uključivale su se i ostale zemlje Evropskog regiona SZO a svaka nedelja imala je tematski cilj.
Obeležavanje ove – pete po redu nedelje imunizaciju, usmereno je na intenziviranje i kontinuirano održavanje svih aktivnosti koje su predviđene u strategiji eliminacije morbila u Evropskom regionu SZO, jer je očigledno da ona neće biti dostignuta prema ranije postavljnom cilju, do kraja 2010. godine.
I pored postignutih rezultata u periodu 2007–2010. godine, kada je redukovano obolevanje od morbila na manje od 10 slučajeva na milion stanovnika došlo do je zastoja u procesu i ponovne pojave morbila u nekim evropskim zemljama. Glavni razlog je nevakcinisanje ili nepravovremeno vakcinisanje dece što je dovelo do epidemijskog javljanja bolesti koje je rezultovalo i smrtnim ishodima kako među decom tako i među starijima.
Prema podacima SZO u svetu godišnje oboli najmanje dva miliona osoba od bolesti koje se mogu prevenirati imunizacijom, od kojih 1,4 miliona čine deca mlađa od pet godina. Morbili su jedan od vodećih uzroka smrtnosti dece u svetu, iako se mogu efikasno sprečiti vakcinom koja je dostupna već više od 40 godina. Mada je smrtnost od morbila na globalnom nivou redukovana za oko 75% u odnosu na 2000. godinu, u 2008. godini čak 38% smrtnih ishoda od svih bolesti koje se mogu prevenirati vakcinacijom činili su morbili.
Evropski region SZO beleži preko 8500 registrovanih slučajeva morbila u 2008. godini, od kojih je u oko 18% bila neophodna hospitalizacija zbog težine kliničke slike i komplikacija. U poslednjoj deceniji broj obolelih u Evropi je smanjen za oko 10 puta.
Međutim, poslednjih godina došlo je do pada obuhvata imunizacijom protiv morbila u mnogim zemljama Evrope i importovanja virusa u osetljive populacije (nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane osobe). Ovo je rezultovalo epidemijskim javljanjem malih boginja u Albaniji, Grčkoj, Nemačkoj, Austriji, Italiji, Švajcarskoj, Srbiji, Bugarskoj.
Sredinom aprila 2009. godine registrovana je epidemija morbila u Bugarskoj koja još traje i koja predstavlja najveću registrovanu epidemiju u poslednjoj deceniji u Evropskom regionu.
Epidemija se kontinuirano širila u romskoj populaciji (pripadnici ove populacije čine oko 90% obolelih), nakon importovanja iz Nemačke i postepeno zahvatila sve regione zemlje. Do sredine aprila ove godine registrovano je preko 13.000 obolelih i 17 umrlih osoba. Više od polovine obolelih su osobe mlađe od 15 godina, od kojih oko 20% čine osobe mlađe od godinu dana. Prema raspoloživim podacima većinu obolelih čine nevakcinisane ili nepotpuno vakcinisane osobe.
Strategijskim planom Evropskog regiona SZO za period 2005–2010. godine, predviđena je eliminacija morbila, na osnovu kog je usvojen i plan aktivnosti za eliminaciju morbila u Republici Srbiji koji je usmeren na:
1. Dostizanje i održavanje visokog nivoa obuhvata (≥95%) sa dve doze MMR vakcine (vakcina protiv morbila, rubele i parotitisa);
2. Obezbeđivanje dopunske imunizacije MMR vakcinom za populaciju osetljivu na morbile (osoba koje su iz bilo kog razloga propuštene da se vakcinišu/revakcinišu);
3. Uspostavljanje i održavanje sistema aktivnog nadzora sa istraživanjem i laboratorijskim ispitivanjem svakog suspektnog slučaja morbila;
4. Povratno informisanje zdravstvenih radnika i javnosti o koristi i rizicima koji se odnose na imunizaciju protiv morbila.
Nakon uvođenja vakcine protiv morbila u Srbiji 1971. godine, obolevanje se javljalo u epidemijskoj formi na svakih 3–5 godina, ali sa višestuko manjim brojem obolelih u odnosu na period pre uvođenja vakcine. Registrovane su velike epidemije 1986, 1989, 1993. i 1997. godine.
U epidemiji morbila 1997. godine u kojoj je obolelo oko 4000 osoba registrovani su poslednji smrtni ishodi od ove bolesti. Nakon 10 godina od pomenute epidemije (2007. godine) kao posledica importovanja virusa u nevakcinisanu pretežno romsku populaciju u Vojvodini izbila je epidemija u kojoj je obolela 201 osoba. Tokom 2008. i 2009. godine registrovani su pojedinačni importovani slučajevi obolevanja kod kojih je utvrđeno poreklo virusa iz Nemačke i Tajlanda.
Kako je osnovno pravo svakog deteta, bez obzira na teritorijalne i socijalne razlike da bude vakcinisano, odnosno da treba da primi pravu vakcinu u pravo vreme, neophodno je sisteme imunizacije unutar svake zemlje unapređivati kroz kontinuirane ljudske, materijalne i tehničke resurse, jer ulaganje u zdravlje dece kroz ulaganje u sprovođenje programa imunizacije predstavlja najveću investiciju za budućnost.