7 april – Svetski dan zdravlja 2011 „Danas bez akcije, sutra bez leka“

Svetski dan zdravlja ove godine je posvećen rezistenciji mikroogranizama na antimikorbne lekove, što je danas postao globalni problem u svetu.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Postoje neka otkrića na polju prirodnih nauka koja su nesumnjivo bitno obeležila i trasirala put daljem razvoju medicinske misli. Jedno od njih je svakako pronalazak antibiotika i njihova primena u kliničkoj praksi.

Danas, nekoliko decenija posle primene prvih antibiotika, susrećemo se sa novim problemom, koji je poprimio globalne razmere – rezistencijom [otpornošću] mikroorganizama na antibiotike.

Antimikrobna rezistencija – poznata kao rezistencija na lekove – događa se kada mikroorganizmi kao što su bakterije, virusi, gljive i paraziti, postanu otporni na do tada korišćena antimikrobna sredstva, a lečenje infekcija izazvano ovim mikroorganizmima bude neefektivno. Kada jedan mikroorganizam postane otporan (rezistentan) na većinu ili skoro sve grupe antibiotika, nazivamo ga, preuzimajući engleski termin, „superbug“.

Ovi multirezistentni mikroorganizmi mogu izazvati kod ljudi infekcije, vrlo teške za lečenje, koje se ne retko završavaju fatalno, mogu se širiti na druge osobe ili pacijente, a lečenje ovih infekcija nosi sa sobom i bitan ekonomski momenat. U stalnoj borbi medicine i nauke da iznađe nove lekove, razvijaju se nove generacije sintetskih antimikrobnih sredstava, koji za sada mogu da deluju na ove mikroorganizme, ali druga strana medalje je da su ti lekovi izuzetno skupi i sa velikim brojem neželjenjih dejstava, da se nekada postavlja pitanje opravdanosti njihove primene.

Antimikrobna rezistencija se pospešuje nepravilnim i neracionalnim korišćenjem antimikrobnih sredstava, propisivanjem neadekvatnih doza, nedovoljnim trajanjem terapije ili samomedikacijom [samolečenjem] pacijenata. Loš kvalitet zdravstvene zaštite, pogrešno propisivanje lekova i loša prevencija i kontrola intrahospitalnih infekcija pospešuju razvoj rezistencije. Razumevanje i prepoznavanje ove problematike na nacionalnom nivou, formiranjem Nacionalnih centara za nadzor nad antimikrobnom rezistencijom, edukacijom zdravstvenih radnika o racionalnoj primeni antibiotika i obezbeđivanjem finansijskih sredstava za ove projekte, umnogome doprinose boljoj kontroli rezistencije mikroorganizama na antimikrobna sredstva.

Evropska Unija ima nekoliko tela koje se bave ovom problematikom. Jedno od njih je i EARSS (European Antimicrobial Resistance Surveillance System, www.rivm.nl/earss/) sada novog naziva EARS – Net, koji prikuplja elektronske izveštaje iz svih zemalja EU, tj. njihovih Nacionalnih centara za nadzor nad antimikrobnom rezistencijom.

Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organisation, WHO) je takođe aktivan partner u borbi protiv rezistencije na globalnom nivou, a naročito one koja se tiče virusa HIV-a, bacila izazivača tuberkuloze i malarije. Rezistentna TBC je ogroman svetski problem, naročito u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju, ali i u nekom evropskim zemljama (neke države bivše SSSR, Rumunija). Lečenje ovakvih oblika TBC je znatno duže (traje do 2 godine), koristi se veliki broj antituberkulotika (do 8 lekova) koji imaju i brojna neželjena dejstva, a povećana je i ukupna cena lečenja ovakvih pacijenata.

Mikrobiološka laboratorija Zavoda za javno zdravlje Sombor već 5 godina redovno detektuje i prati rezistentne i multirezistentne mikroorganizme u bolničkoj sredini, kao i u opštoj populaciji ambulantnih pacijenata, i šalje godišnje izveštaje Nacionalnom centru za antimikrobnu rezistenciju, kao i komisiji za bolničke infekcije koja postoji u somborskoj bolnici. Aktivnim učestvovanjem u projektu EU „Unapređenje laboratorijskih usluga u Srbiji“ 2005 – 2008, naša laboratorija je pored donacija u opremi, uvela i softver WHO – Net, koji koristi u radu.

Do sada, u trci medicinske nauke i sposobnosti mikroorganizama da iznađu nove mehanizme otpornosti na lekove, nema pobednika. Od odgovornosti zdravstvenog sistema, koji se ogleda kroz kontrolu pravilne primene antibiotika, prepoznavanja ovog problema od strane nacionalnih institucija, ali i odgovornosti nas samih, zavisi ko će u ovoj trci pobediti.

Dr Snežana Delić

spec. mikrobiologije sa parazitologijom