20. maja ove godine, u svetu se po 29. put obeležava Dan sećanja na preminule od side, u našoj zemlji 8. put. Ovogodišnja kampanja, koja kod nas traje od 14. do 21. maja, realizuje se pod sloganom «I ZDRAVLJE I DOSTOJANSTVO», imajući u vidu da je ključna aktivnost upravo smanjenje stigme i diskriminacije osoba koje žive sa HIV – om.
Сећање на преминуле од сиде (International AIDS Candlelight Memorial) је најстарија и највећа друштвена кампања у вези ХИВ-а и АИДС-а, координисана од стране Глобалног здравственог савета (Global Health Council). Први пут је реализована 1983. године у Сан Франциску, САД, у време конфузије и заблуда о тада мистериозној болести која је погодила заједницу хомосексуалаца, а данас се обележава у више од 115 земаља и укључујује милионе особа. Циљ ове кампање је одавање почасти и пружање подршке особама које су погођене ХИВ пандемијом, едуковање становништва о ХИВ-у и АИДС-у, успостављање дијалога у заједници о превенцији ХИВ инфекције, лечењу, нези и подршци особа које живе са ХИВ-ом, као и стварање друштвеног окружења без стигматизације и дискриминације.
У свету, 29. кампања посвећена сећању на преминуле од сиде и ове године биће координисана од стране особа које живе са ХИВ-ом кроз Глобалну мрежу (Global Network of People Living with HIV – GNP+), а обележава се 20. маја, под слоганом „И ЗДРАВЉЕ И ДОСТОЈАНСТВО”. Под овим слоганом промовише се глобална солидарност и потреба за колективном акцијом везаном за ХИВ и АИДС, са акцентом на промоцију и поштовање људских права.
Кампању обележавања Међународног дана сећања на преминуле од side (International AIDS Candlelight Memorial), на националном нивоу, координише Национална канцеларија за HIV/AIDS Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, уз подршку Министарства здравља Републике Србије.
Кампања се реализује у партнерству са мрежом института/завода за јавно здравље, удружењима која реализују превентивне и друге активности на пољу HIV/AIDS , Омладином ЈАЗАС, Унијом организација Србије које се баве заштитом особа које живе са HIV-ом (УСОП), УН ТГ за HIV/AIDS и другим партнерима.
Актуелна епидемиолошка ситуација у вези са HIV инфекцијом у Републици Србији, и подршка особама које живе са HIV-ом крајем 2011. године
- Према подацима Института за јавно здравље Србије од 1984. до краја 2011. године у Републици Србији је регистровано 2725 особа инфицираних HIV-ом, од којих су 1594 особе оболеле од AIDS-а, а 1114 HIV позитивних особa je умрлo (1027 од AIDS-а).
- Почетком 2012. године у Србији је 1611 особа живело са HIV-ом. Процењује се да два пута више особа не зна да је инфицирано HIV-ом, односно процењена преваленција HIV инфекције у популацији узраста 15 и више година износи 0,1%.
- Број особа које живе са HIV-ом расте као последица смањеног морталитета услед примене комбиноване антиретровирусне терапије и пораста броја новодијагностикованих HIV позитивних особа делом услед већег броја особа тестираних на HIV.
- Од почетка епидемије, 1985, године, Београд је најтеже погођен HIV епидемијом (више од 70% свих регистрованих HIV позитивних особа, при чему је скоро половина новооткривених HIV позитивних особа током 2011. године била из Београда).
- Највећи број особа се тестира у Београду (половина свих добровољних саветовања и тестирања на HIV током 2011. године је реализована у Београду – 3807 тестираних особа или 47%).
- Током 2011. године новооткривено је 127 особа инфицираних HIV-ом, при чему је 39 особа (31%) свој HIV статус сазнало у стадијуму клинички манифестног AIDS-а, што је значајно мање у односу на 2002. годину (48%), а с друге стране 2011. године новооткривено је 68 (54%) HIV позитивних особа без икаквих симптома или знакова HIV инфекције.
- Од 2002. године региструје се пораст учешћа младих узраста 15–29 година међу новодијагностикованим HIV позитивним особама (47% 2008, односно 34% 2011. године у односу на 22% 2002).
- Према начину трансмисије више од половине свих новодијагностикованих HIV позитивних особа у 2011. години су мушкарци који су као ризик пријавили незаштићен сексуални контакт са другим мушкарцима (66 случајева тј. 52%), а следи незаштићен хетеросексуални контакт (37 случајева тј. 29%) (графикон 1).
- Током 2011. код 52 особе новорегистрована је клинички манифестна болест узрокована HIV-ом (АIDS или сида), при чему је 38% свих новооболелих из Београда. Међу новооболелим особама од AIDS-а у 2011. години на високоактивној антиретровирусној терапији (HAART) пре дијагностиковања AIDS-а било је две особе (4% свих новооболелих), код којих је HIV позитивност дијагностикована 1987. и 1993. године.
- Од 1992. године региструје се тренд опадања учешћа оболелих од AIDS-а међу инјектирајућим корисницима дроге (16% у 2010, oдносно 21% у 2011. години према 68% у 1991. години), а са друге стране уочава се јасан тренд пораста оболелих међу хетеросексуалцима и хомо/бисексуалцима са ризичним понашањем (63% у 2011. години у односу на 13% у 1991. години). Још увек висок проценат оболелих лица са непознатим начином трансмисије указује на потенцијалну слабост надзорног система, али и на висок степен стигматизације појединих начина понашања у нашој средини (13% у 2011. години).
- Међу свим регистрованим особама оболелим, односно умрлим од АIDS-а у периоду 1985–2011. година свака шеста особа је била узраста 15–29 година (15,5% међу свим пријављеним случајевима оболевања од АIDS-а, и 15,7% међу свим особама умрлим од АIDS-а).
- У периоду 2006–2011. година уочен је пораст учешћа младих узраста 20–29 година међу оболелима од АIDS-а (15% у 2011. години према 10% у 2006. години).
- Од 31 особе умрле од АIDS-а током 2011. године, код 18 особа је исте године новодијагностиковано и оболевање од АIDS-а (58%), док је код осталих 13 умрлих лица АIDS дијагностикован у периоду од 2001. до 2010. године.
- Међу 31 особом умрлом од АIDS-а током прошле године, пет особа је било са територије Војводине, а половина (15 особа или 48%) из Београда.
- Највећи број умрлих регистрован је у узрасту 30–59 година (23 особе или 74%, са регистрованим узрасно-специфичним морталитетом од 0,75/100.000). У узрасној групи 25–29 година регистроване су три особе умрле од AIDS-а, са узрасно-специфичним морталитетом од 0,59/100.000.
- Уочен је пораст учешћа младих узраста 20–29 година међу особама умрлим од АIDS-а (10% у 2011. години према 0% у 2006. години).
- У односу на трансмисивну категорију највећи број умрлих регистрован је у популацији инјектирајућих корисника дрога (10 особа тј. 32%) и мушкараца који имају сексуалне односе са мушкарцима (9 особа тј. 29%), а затим међу особама које су инфициране HIV-ом хетеросексуалним путем (4 особе, односно 13%), док код скоро петине умрлих није пријављен начин трансмисије HIV-а (6 особа тј. 19%).
- Кумулативна дистрибуција оболелих од AIDS-а према полу у периоду 1985–2011. година показује да је мушкараца троструко више у односу на жене (1193:401 = 3:1), при чему је у 2011. години однос полова био 6,4:1 у корист мушкараца. Сличан однос полова се региструје и међу умрлима од AIDS-а (кумулативно 783 : 244 = 3,2:1, односно у 2011. години однос полова је био 6,8:1 у корист мушкараца).
Труднице инфициране HIV-ом имају могућност да укључивањем у свеобухватан програм превенције преноса HIV-а са мајке на дете роде здраво дете. Подаци добијени надзором указују да је у периоду од 2002. до 2011. регистровано 12 деце која су HIV инфекцију добила од мајки које нису знале да су инфициране HIV-ом у односу на 22 детета у периоду 1992–2001. година.
ЛИНКОВИ:
http://www.batut.org.rs/index.php?content=375
http://www.candlelightmemorial.org/
http://www.batut.org.rs/download/aktuelno/Epidemioloska%20situacija%20HIV.doc
http://www.batut.org.rs/download/aktuelno/Mapa%20aktivnosti%20na%20teritoriji%20Srbije%202012.xls
http://www.batut.org.rs/download/aktuelno/Dan%20secanja%202012.jpg
