ПРАЊЕ РУКУ СПАШАВА ЖИВОТЕ. Прање руку само водом није довољно. Главни циљ Светског дана прања руку је развој културе прања руку сапуном, како на глобалном тако и на локалном нивоу. Прање руку сапуном је изузетно важна превентивна мера, једна од НАЈЕФИКАСНИЈИХ и НАЈИСПЛАТИВИЈИХ. Технички и финансијски може бити достижна у свим срединама. Циљ обележавања овог дана је повећање пажње јавности о значају редовног и правилног прања руку, а највише је усмерен на децу, као осетљиву циљну групацију која брзо усваја позитивне промене образаца понашања у вези са прањем руку.
Глобална иницијатива „Прање руку сапуном” (Handwashing with Soap) –потиче од међународне коалиције PPPHW[1], основане 2001. године која укључује: Water and Sanitation Program, UNICEF, USAID, World Bank, Centers for Disease Control and Prevention, London School of Hygiene & Tropical Medicine, Johns Hopkins University School of Public Health, Colgate-Palmolive, Procter & Gamble, Unilever, USAID/Hygiene Improvement Project, Water Supply and Sanitation Collaborative Council.[2]
Прањем руку спречавају се: цревне заразне болести праћене проливом[3], заразна жутица А, затим, акутне респираторне инфекције[4] као и инфекције ока и коже; и др.
Нечисте руке могу заразу пренети ДИРЕКТНО или ИНДИРЕКТНО (преко предмета опште употребе – прибора за јело, чаша, одеће, пешкира; квака; тоалета и сл.)
У неразвијеним земљама велики број деце до 5. године живота умире услед заразних пролива и респираторних инфекција, због непостојања основних хигијенских услова. 88% смртних случајева од заразних пролива у свету је код деце до 5. године живот; увођењем прања руку сапуном може доћи до смањење умирања од цревних заразних болести за 50%, и смањење умирања од акутних респираторних инфекција за 25%.
Ширење навике прања руку сапуном и техничка подршка може значајно допринети достизању Миленијумског циља: смањење умирања деце старости до 5 година до 2015. године за две трећине;
Према Истраживању здравственог стања становништва Србије, 2006. године: у Србији 73% одраслог становништва и 75% деце и омладине (9–19 година) редовно перу руке.
РУКЕ ТРЕБА ПРАТИ:
– пре јела
– пре контакта са храном у циљу припреме хране; у току припреме хране
– по уласку у кућу; после повратка из шетње, играња, куповине; по повратку са посла, по повратку из школе…
– после вожње градским превозом
– после коришћења лифта
– после употребе тоалета
– после изношења смећа
– после контакта са болесником
– после брисања носа, кашљања, кијања; употребе папирне или обичне марамице
– после рада
– после контакта са животињама
– после руковања са новцем, и др.
Ако прање руку није одмах изводљиво не треба рукама додиривати лице, уста, нос или очи; јело одложити за касније.
На ПУТ носити САПУН!
*у недостатку воде и сапуна, могу да се користе и влажне марамице, које су натопљене дезинфицијенсним средствима; као и гелови исте намене, и сл. …
У колективу, најпогоднији за прање руку је течни сапун у затвореном систему, и брисање руку папирним убрусом којим треба затворити и славину; ако нема папирних убруса или сушилице, сачекати да се руке осуше (не користити заједнички пешкир!).
Пре прања скините накит; перите руке у лавабоу који је одређен за то (не у судопери!, или сл.). Перите руке у топлој води, довољно дуго, с довољном количином обичног или течног сапуна; перите дланове, надланице, простор између прстију, прсте; обратите пажњу на простор испод ноктију; ако треба користите четкицу за нокте.
Руке ДОБРО ИСПЕРИТЕ водом и ОБРИШИТЕ (или осушите).
[1] PPPHW= Public-Private Partnership for Handwashing with soap [Јавно Приватно партнерство за прање руку сапуном]
[2] Програм вода и санитације, УНИЦЕФ, УСАИД, Светска Банка, Центар за контролу и превенцију болести, Школа хигијене и тропске медицине, Лондон; Џон Хопкинс универзитет, школа јавног здравља, Колгејт-Палмолајв, Проктер&Гембл, Унилевер, УСАИД, програм побољшања хигијене, снабдевање водом, и колаборативни савет за санитацију
[3] болести прљавих руку: вирусне: дечја парализа (полиомијелитис); вирусни проливи, бактеријске: бациларна дизентерија, трбушни тифус; паразитарне: амебна дизентерија, ентеробијаза; и друге
[4] акутне упале оргaна за дисање
