16. октобар 2012, светски дан хране, обележава се под слоганом «Пољопривредне задруге – Кључ како прехранити свет».
Кампања Октобар-месец правилне исхране реализује се на територији Републике Србије од 2001. године у организацији мреже института/завода за јавно здравље са територије Србије, уз подршку Министарства здравља Републике Србије.
http://izjzv.org.rs/index.php?s=1&m=3&id=654
Кампања Октобар-месец правилне исхране реализује се на територији Републике Србије од 2001. године у организацији мреже института/завода за јавно здравље са територије Србије, уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Светски дан хране 2012. године обележава се сваке године 16. октобра, а овогодишњи слоган је „Пољопривредне задруге: кључ како прехранити становништво“.
Циљ активности у оквиру кампање је информисање најшире популације, а посебно деце и младих, као и стицање знања, формирање исправних ставова и понашања појединаца у вези са здрављем и правилним навикама у исхрани. Остваривање предвиђених активности могуће је комплементарним ангажовањем здравствених и образовних установа, уз учешће запослених, ученика и њихових родитеља, медија (штампе, телевизије, радија) друштвено-хуманитарних, спортских, рекреативних, културних и других организација и удружења.
Иницијатор обележавања 16. октобра, Светског дана хране је Организација Уједињених нација за храну и исхрану – ФАО (Food and Agriculture Organizacion of the United Nations).
Организација Уједињених нација за храну и исхрану (ФАО) процењује да постоји 1,02 милијарди потхрањених особа широм света. Ово је највећи број гладних људи од 1970. године који није последица само слабих приноса хране већ и високих цена производа, малих примања и повећања незапослености као резултат глобалне економске кризе. Велики број сиромашних људи не може себи да приушти основне животне намирнице. Постоји широка сагласност да ће удруживањем малих земљорадника обезбедити додатну количину хране потребну за исхрану више од девет милијарди људи до 2050. године. Због тога и овогодишњи слоган кампање „Пољопривредне задруге: кључ како прехранити становништво“ подсећа да удруживање људи у задруге доводи до унапређења безбедности хране и искорењивање глади на светском нивоу.
ЛИНКОВИ:
http://izjzv.org.rs/uploads/images/extra/pravilna%20ishrana.zip
http://izjzv.org.rs/uploads/images/extra/2039_Voce_Povrce.zip
http://izjzv.org.rs/uploads/images/extra/Oktobar_mesec_pravilne_ishrane_2012.zip
http://izjzv.org.rs/uploads/images/extra/2039_zdr_vasp_sredstva_Za%20vrtic_i_nize%20razrede.zip
http://izjzv.org.rs/uploads/images/extra/2039_5%20na%20dan.jpg
Институт за јавно здравље Др Милан Јовановић Батут
Светски дан хране, 16.октобар 2012.године
Пољопривредне задруге: кључ за обезбеђење хране у свету
Светски дан хране, 16.октобар ове године се обележава под слоганом „Пољопривредне задруге: кључ за обезбеђење хране у свету“ и усмерен је на пољопривредне задруге и њихов допринос смањењу глади и сиромаштва у свету. Циљ је подизање свести, ширење информација и знања, али и мобилисање јавног мњења и фондова у корист глобалне борбе против глади. Од процењених скоро милијарду гладних у свету 70 процената живи у руралним пољопривредним областима. Ово је највећи број гладних људи од 1970. године који није последица само слабих приноса хране већ и високих цена намирница, малих прихода и повећања незапослености као резултата глобалне економске кризе.
У првој половини 21.века са порастом светске популације на 9 милијарди људи потражња за храном ће се скоро удвостручити, а истовремено усеви се све више користе као биоенергент и у друге индустријске сврхе. Нови и традиционални захтеви за пољопривредним производима представљају растући притисак на већ осиромашене пољопривредне ресурсе. Пољопривреда је принуђена да се такмичи за земљиште и воду са градским насељима, а истовремено је под притиском адаптације на климатске промене, покушава да помогне очувању природних станишта, очувању угрожених врста и биодиверзитета. Ипак, све мање људи ће живети у руралним областима и све мање ће се бавити пољопривредном производњом па је неопходан развој нових технологија ради повећања производње са све мање земљишта и све мање радне снаге.
Стога се неминовно намећу следећа питања:
Које су могућности производње довољних количина хране по приступачним ценама или ће растуће цене хране повећати популацију гладних и сиромашних у свету?
Како у условима пораста цена хране обезбедити исхрану за очување здравља сиромашних?
Колико је слободних капацитета воде и земљишта на располагању за обезбеђење довољних количина здравствено безбедне и квалитетне хране?
Које доступне нове технологије могу да помогну у ефикаснијем коришћењу већ осиромашених ресурса?
Како учинити правилну исхрану доступном и спречити појаву болести и стања која су последица неправилне исхране?
Да ли улажемо довољно у истраживања како бисмо обезбедили одговарајућа решења на време?
Да ли ће нове технологије бити доступне онима којима су најпотребније – сиромашнима?
Колико климатске промене утичу на пољопривредну производњу?
Шта можемо да учинимо за очување животне средине ради обезбеђења здравствено исправне воде, ваздуха, земљишта од којих зависи и безбедност хране?
Пољопривредне задруге су већ главно средство борбе против глади и сиромаштва у свету, али би могле да постигну много више. Време је да се ове организације оснаже и олакша њихова експанзија стварањем одговарајућих предуслова у друштву. Бројне приче о успеху широм света показале су да руралне институције доприносе безбедности хране тако што помажу мале фармере, узгајиваче стоке, власнике шума и рибњака да имају приступ информацијама, алаткама и средствима која су им потребна. То им обезбеђује да повећају производњу хране, рекламирају своју робу и обезбеде посао, али и унапређују своју производњу и безбедност хране у свету.
Многи мали произвођачи у земљама у развоју сусрећу се са бројним тешкоћама. Често немају информације о томе шта се дешава на националном или међунеродном тржишту. За њих, како би имали користи, више цене хране би требало да прођу кроз читав систем вредности како би уопште доспеле до произвођача.
Фармери се суочавају са тешкоћама у приступу квалитетним информацијама. Док продајна цена жетве може бити висока, фармери морају да укључе разне трошкове, као куповину семена и ђубрива пре одлуке да прошире своју производњу. Приступ зајмовима такође може да буде проблем.
Чак и у повољним условима, многи мали произвођачи се ипак суочавају са другим препрекама као што су немогућност транспорта производа до пијаца или одсуство одговарајуће инфраструктуре у руралним областима.
Због свега наведеног, високе цене на међународном тржишту нису резултирале бољим приходима за мале произвођаче.
Ипак, постоје и добре вести.
Истраживања и искуство показују да уколико делују сами фармери немају користи од виших цена хране, док они који делују преко организација и кооператива имају веће могућности за превазилажење кризе.
Циљ је да се боље разуме улога коју задруге имају у постизању безбедности хране и смањењу сиромаштва. Одговарајућа, транспарентна легислатива, олакшице и могућност за дијалог су неопходни предулсови за настанак и развој задруга које треба да обезбеди држава.
Јаке задруге и друге организације произвођача могу да превазиђу тешкоће тако што својим члановима нуде низ услуга: приступ природним изворима (ресурсима), информацијама, комуникацију, тржиште, технологију и усавршавање. Такође, они олакшавају учешће произвођача у процесу доношења одлука.
Задруге имају централно место у формирању вештина малих произвођача, обезбеђујући им информације и знање, помажући им да уведу иновације и да се прилагоде новим тржиштима. Неке од њих помажу у изградњи капацитета за анализу производних система, идентификацију проблема у производњи, тестирању могућих решења и увођењу технологија које су прилагођене систему производње.
Комисија Уједињених Нација за безбедност хране је значајно међудржавно тело за ревизију и праћење политика у вези са безбедношћу хране у свету. Ова комисија удружује више заинтересованих страна укључујући националне владе, регионалне и интернационалне организације- удружања произвођача хране под окриљем Организације за храну и пољопривреду (ФАО). Значајан допринос комисије је припрема и усвајање нацрта водича за обраду земље, приступ рибњацима и шумама. Ови водичи ће омогућити националним владама усвајање закона и правилника о приступу, могућностима искоришћавања и власништву над земљиштем, рибњацима и шумама.
Zavod za javno zdravlje
Vojvođanska 47
25000 Sombor
Broj: 05-1524
Dana: 03. 09. 2012. godine
Povodom obeležavanja 16. oktobra, Svetskog dana hrane, 2012, i Oktobra, Meseca pravilne ishrane,
Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić – Bаtut” – Cеntаr zа prоmоciјu zdrаvljа, i Mreža Instituta/ Zavoda za javno zdravlje u Republici Srbiji, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije, raspisali su:
Likovni i Literarni Konkurs
za decu PREDŠKOLSKIH ustanova i učenike OSNOVNIH škola, u 2 kategorije: I-IV razreda i V-VIII razreda
na TEME:
„Pravilna ishrana i zdravlje“
»Poljoprivredne zadruge: ključ kako prehraniti stanovništvo«
Radove dostaviti do 10. oktobra 2012. godine:
Zavod za javno zdravlje
za Nagradni konkurs, Svetski dan hrane, 2012
Vojvodjanska 47
25000 Sombor
ili na E-mail: vaspitanje@zzjzsombor.org
Na poledjini ili u donjem desnom uglu rada napisati:
za decu PREDŠKOLSKIH ustanova:
Ime i prezime, broj navršenih godina života
Naziv predškolske ustanove, Objekat, Mesto
Vaspitač
za učenike OSNOVNIH ŠKOLA:
Ime i prezime, Razred, Odeljenje
Škola, Mesto
Učitelj/ Nastavnik
Format papira za likovne radove maksimalno do 35×50 cm.
Svake godine, 16. oktobra, obeležava se svetski dan hrane. a u našoj zemlji i Oktobar, mesec pravilne ishrane. Cilj aktivnosti kampanje je informisanje i sticanje znanja, formiranje ispravnih stavova i ponašanja pojedinaca u vezi sa zdravljem i pravilnim navikama u ishrani najšire populacije, a posebno dece i mladih. Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i ishranu (FAO) procenjuje da postoji 1,02 milijardi pothranjenih osoba širom sveta. Ovo je najveći broj gladnih ljudi od 1970 godine koji nije posledica samo slabih prinosa hrane već i visokih cena proizvoda, malih primanja i povećanja nezaposlenosti kao rezultat globalne ekonomske krize. Veliki broj siromašnih ljudi ne može sebi da priušti osnovne životne namirnice. Postoji široka saglasnost da će udruživanjem malih zemljoradnika obezbediti dodatnu količinu hrane potrebnu za ishranu više od devet milijardi ljudi do 2050. godine. Ovogodišnja kampanja se obeležava pod sloganom »Poljoprivredne zadruge: ključ kako prehraniti stanovništvo« i govori o ulozi koje udruživanje ljudi u zadruge ima u cilju unapređenja bezbednosti hrane i iskorenjivanja gladi na svetskom nivou.
U Republici Srbiji veći problem od pothranjenosti predstavlja gojaznost u svim uzrasnim dobima, koja je takođe posledica nepravilne ishrane. Zato je slogan ovogodišnje kampanje za ovaj konkurs »Pravilna ishrana i zdravlje«.
http://www.fao.org/getinvolved/worldfoodday/en/