Светски дан срца је установљен 2000. године са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок оболевања и умирања у целом свету. Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „У срцу Здравља“.
Светски дан срца је установљен 2000. године са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок оболевања и умирања у целом свету. Сваке године у свету од болести срца и крвних судова умире 17,3 милиона људи, што је сваки трећи умрли становник а процењује се да ће се тај број до 2030. Године повећати до 23 милиона. Светска федерација за срце (World Heart Federation) упозорава да 82% смртних исхода од болести срца и крвних судова и више од 60% оптерећења исхемијском болешћу срца потиче из ниско и средње развијених земаља. Процењује се да се готово 80% превремене смртности може спречити контролом неколико главних фактора ризика: пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност.
Светски дан срца 2014. године усмерен је на стварање здравог окружења које би омогућило људима да направе позитивне промене које могу да смање ризик од срчаних болести и можданог удара, наглашавајући значај здравих стилова живота, као и значај превенције фактора ризика за настанак болести срца и крвних судова у свим популационим групама.
Од болести срца и крвних судова током 2012. године у Србији су умрле 54.972 особе (25.307 мушкараца и 29.665 жена). Болести срца и крвних судова са учешћем од 53,7% у свим узроцима смрти водећи су узрок умирања у Србији. Жене су чешће (54,0%) у односу на мушкарце (46,0%) умирале од ове групе болести. Исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести заједно су водећи узроци смртности у овој групи обољења.
Заблуда је да од болести срца и шлога обољевају само старије особе, особе мушког пола и богати слојеви становништва. Болести срца и крвних судова, погађају жене као и мушкарце, али је њихов ризик озбиљно потцењен. Заправо, болести срца и крвних судова су убица број један међу женском популацијом, изазивајући 1 од 3 смртна случаја жена: шокантно, то је око 1 смртни случај у минути! Неопходно је да се жене упознају са својим кардиоваскуларним ризиком и да предузму мере да заштите себе и своју породицу!
Такође су и деца изложена: ризик за појаву болести срца и крвних судова може да се јави и пре рођења током феталног развоја, и осим тога расте током детињства усвајањем лоших животних навика као што су неправилна исхрана, недостатак физичке активности и пушење. Оптерећење овим болестима је двоструко код деце, наиме с једне стране суочавање са емотивним последицама гледањем вољене особе која је болесна, а са друге стране су у опасности и од физичких последица.
Модерно друштво подстиче излагање деце факторима ризика као што су:
- исхрана са премало калорија, а која је богата „лошим“ мастима и шећерима;
- спровођење слободног времена уз компјутер и телевизор, а у неким земљама, и
- слободним рекламирањем пушења, што охрабрује употребу дувана или пасивну изложеност дуванском диму.
Болести срца и шлог се може спречити јер су проузроковани превентабилним факторима ризика као што су висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна телесна маса и гојазност, физичка неактивност, пушење и присуство шећерне болести. Они се могу у великој мери спречити и контролисати усвајањем здравих навика као што је правилна исхрана, редовно бављење физичком активношћу и остављање пушења.
Ове године Светски дан срца апелује на локалне заједнице да постану здраве средине у којима ће људи имати могућност да праве здраве изборе. Заједничким акцијама и утицајем на национале и локалне доносиоце одлука створиће се здраве заједнице, здраве породице и појединци који ће препознати свој ризик за настанак болести срца и крвних судова са циљем да људи широм света воде бољи и здравији живот са здравим срцем.
Активности које треба предузети у локалној заједници:
1. Повећање квалитета физичког васпитања у школама.
2. Формирање безбедних терена за физичке активности – пространа игралишта, добро осветљење.
3. Обезбеђивање здраве хране у школама, болницама, клиникама, радним организацијама4. Утицај на локалне доносиоце одлука да локалне зaједнице постану здраве заједнице.
Активности у кругу породице:
1. Обезбедити правилну исхрану
2. Забранити пушење у домаћинству
3. Ограничити гледање телевизије код куће. Организовати активности на отвореном – вожњу бициклом, шетњу или рад у башти.
Идеје за активности које можете да предузмете налазе се на сајту: www.worldheartday.org
или нам се придружите на: www.facebook.com/worldheartday или www.twitter.com/worldheartfed.
Болести срца и крвних судова на територији АП Војводине
Болести срца и крвних судова обухватају: акутну и хроничну реуматску болест срца, болести узроковане повишеним крвним притиском (хипертензија), исхемијске болести срца (ангина пекторис, срчани удар), болести крвних судова мозга (мали мождани удар, велики мождани удар) и друге болести срца и крвних судова.
У 2012. години болести срца и крвних судова са учешћем од 54,3% у свим узроцима смрти водећи су узрок умирања у АП Војводини, а најчешћи узроци смрти из ове групе биле су болести крвних судова мозга и исхемијске болести срца.
У служби опште медицине на територији АП Војводине водећа група болести у регистрованом обољевању су болести система крвотока док је водећа дијагноза у укупном обољевању становништва повишен крвни притисак. Свака десета дијагноза у служби опште медицине на територији АП Војводине је повишен крвни притисак.
Најзначајнији фактори ризика за појаву болести срца и крвних судова
Пушење – изазива једну петину свих кардиоваскуларних болести. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара, у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота. Ризик расте са годинама и виши је код жена него код мушкараца. Уколико пушач истовремено користи орална контрацептивна средства ризик за појаву инфаркта се повећава за чак 20 пута.
Неправилна исхрана – фактор ризика сама по себи, али је повезана и са другим факторима ризика који су одговорни за појаву болести срца и крвних судова, а у које спадају гојазност, шећерна болест, повишене масноће у крви, повишен крвни притисак. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна тежина и гојазност у дечијем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удар пре 65. године живота за 3 до 5 пута. У Србији је гојазност присутна код 23% одраслог становништва узраста од 20 и више година (25% одраслих особа мушког пола и код 20% одраслих особа женског пола).
Недовољна физичка активност – значајно доприноси старењу крвних судова. Одговорна је за појаву скоро сваког четвртог случаја срчаног удара. Представља и фактор ризика за настанак гојазности, шећерне болести и повећаног крвног притиска. Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од срчаног удара за 18%, а од можданог удара за 11%. Иако је физичка активност за већину особа безбедна, потребно је да особе са здравственим проблемима консултују лекара о томе који је вид физичке активности за њих најбољи у односу на здравствено стање. Приближно 31% особа старија од 15 година у свету је недовољно физички активно. У Србији је недовољна физичка активност присутна код 68% становништва узраста од 15 и више година (63% мушкараца и код 71% жена).
Извори: www.worldheartday.org; http://www.batut.org.rs
Преузмите :
Савети за особе од 18 до 65 година
Савети за особе старије од 65 година
ЛИНКОВИ:
World Heart Federation
World Heart Day
Светска Федерација за Срце
Светски дан Срца
http://www.world-heart-federation.org/what-we-do/awareness/world-heart-day-2014-home/
Институт за Јавно Здравље Војводине
http://www.izjzv.org.rs/