Друга по реду, Европска недеља тестирања на HIV, од 21. до 28. новембра обележава се бројним активностима које ће реализовати скоро 700 институција, установа, организација и удружења у преко 50 европских земаља. Циљ ове иницијативе је да се кроз комуникацију о добробитима тестирања на HIV омогући да више особа сазна свој HIV статус и да се редукује број касно дијагностикованих HIV инфекција.

HIV testing week logo stg10_option1

Активности се реализују, као и прошле године, под слоганом „Причај о HIV-у. Тестирај се на HIV”. Слоган подржава дијалог међу свим партнерима у циљу охрабривања појединаца под ризиком да се тестирају, јер је тестирање на HIV праћено саветовањем кључна превентивна активност. Недеља тестирања која претходи Светском AIDS дану, 1. децембру, има за циљ да:

  • Охрабри особе које су биле изложене неком ризику да се тестирају
  • Подстакне здравствене раднике да понуде тестирање на HIV као део рутинске праксе у одређеним срединама и за одређена стања у складу са актуелним препорукама за земље у региону Европе
  • Подржи и уједини организације цивилног друштва да повећају обим тестирања на HIV и да размене примере добре праксе међу земаљама
  • Подигне свест код више креатора политика о социо-економској добробити иницијативе тестирања на HIV и како да се евалуирају праксе тестирања на HIV.

Другу европску недељу координира „HIV у Европи”, паневропска иницијатива основана у Бриселу 2007. године. Она у основи представља платформу за размену искустава и активности у циљу унапређења раног дијагностиковања и ранијег третмана и неге особа инфицирних HIV-ом широм Европе. Иницијативу води група независних стручњака са представницима цивилног друштва, креатора политика, здравствених професионалаца и јавно здравствених институција у Европи (више информација на www.hiveurope.eu).

Активности у Републици Србији У склопу Друге паневропске недеље тестирања под слоганом „Причај о HIV-у. Тестирај се на HIV!” Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у сарадњи са мрежом завода јавно здравље, удружењем Q-клуб, заводима за заштиту здравља студената, студентским центрима и удружењима која реализују превентивне програме за популације под повећаним ризиком од HIV-а, координира акцију добровољног, поверљивог и бесплатног саветовања и тестирања на HIV (ДПСТ) за све заинтересованe студенте у студентским домовима у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Суботици, Краљеву, Чачку, Ужицу и Бору, која ће се реализовати у периоду од 24. до 28. новембра 2014. године (детаљније информације можете наћи на мапи активности – преузмите).

Акција се реализује уз подршку УН Тематске групе за HIV/AIDS у Србији.

Свака трећа особа од процењених 3000 особа које живе са HIV-ом данас у Србији не зна да је инфицирана HIV-ом.Половина особа инфицираних HIV-ом дијагностикује се касно, у узнапредовалом стадијуму HIV инфекције, што одгађа започињање лечења. Рано дијагностиковање HIV инфекције и благовремено лечење комбинованом антиретровирусном терапијом значајно смањује ризик од оболевања и умирања од АIDS-а, као и ризик од преношења HIV инфекције на друге. Страх од стигматизације и/или дискриминације, недовољно знања и недостајућа информисаност, присутне предрасуде, недоступност бесплатног тестирања на HIV праћеног саветовањем у здравственом систему су неке од препознатих баријера са којима се сусрећу припадници различитих популационих група са ризичним понашањем који би имали највише користи од благовремeног дијагностиковања HIV инфекције. Подаци указују да је свака трећа особа код које је новодијагностикована HIV инфекција на годишњем нивоу у нашој земљи узраста 15–29 година, при чему је значајан удео младих из популације студената која је препозната као једна од посебно вулнерабилних популација.

HIV је и даље велики проблем за јавно здравље.

Неприхватљива је чињеница да у Европи од 2,3 милиона људи који живе са HIV-ом 30–50% није свесно да су инфицирани HIV-ом, а да чак половина оних који су инфицирани HIV-ом своју дијагнозу открију касно, што доводи до каснијег приступа терапији.

Године 2006. је 25 земаља чланица Европске уније заједно са још пет земаља које нису биле у Европској унији, те заједно са СЗО, UNAIDS, Центром за превенцију и контролу болести (CDC) у САД, Европским центром за превенцију и контролу болести (ECDC) и организацијама цивилног сектора, идентификовало висок број недијагностикованих HIV инфекција као један од кључних приоритета за превенцију.

СЗО је 2010. године објавила правни оквир за „Повећање тестирања на HIV и саветовање у европском региону Светске здравствене организације”. Овим оквиром су ефективне стратегије тестирања дефинисане као стратегије које у разним областима здравства и заједница таргетирају популације у повишеном ризику од HIV-а. Решавање епидемије HIV-а у Европи, стога, зависи од разумевања чинилаца каснo дијагностикованих особа инфицираних HIV-ом, препрека за тестирање на HIV међу популацијама које су под повишеним ризиком и укључења здравствених радника који нису довољно укључени у активност саветовања и тестирања на HIV – у предлагање тестирања како особама из популација под повишеним ризиком, тако и особама са болестима и стањима која указују на имунолошки дефицит, односно на HIV инфекцију. Повећање обима тестирања на HIV је императив за јавно здравље у ширем смислу, како би се повећао број особа које су свесне свог инфективног статуса – тако се смањује морбидитет и морталитет појединаца, смањује се степен трансмисије HIV-а, а такође се показало као економски оправдан приступ.

Неколико студија је демонстрирало озбиљне последице касне дијагнозе HIV-а по здравље у погледу повећаног морбидитета и морталитета. Напредак у развоју терапије током претходних 30 година трансформисао је HIV позитивну дијагнозу из осуде на смрт у подношљиво хронично медицинско стање. Већина људи који живе са HIV-ом сада могу да воде дуг и здрав живот уколико им се HIV рано дијагностикује и благовремено почну да користе терапију. Када су људи несвесни свог HIV позитивног статуса, под већим су ризиком да HIV пренесу на друге (неинфициране) особе – студије су показале да дијагноза HIV-а мотивише део инфицираних особа да прихвате понашање којим се смањује ризик од инфицирања HIV негативних особа.

Препреке за тестирање на HIV се разликују од земље до земље, али обично спадају у једну од три различите категорије: препреке на нивоу пацијента, препреке на нивоу здравствених радника и препреке на нивоу институција/прописа.

Препреке за тестирање на нивоу пацијената се разликују од земље до земље, међу различитим групама (групе под високим ризиком према популација под ниским ризиком) и зависе од различитих личних перцепција шта значи бити инфициран HIV-ом. Најчешће помињане препреке на овом нивоу су:

  • Перцепција ниског ризика
  • Страх од инфекције HIV-ом и пратећих здравствених последица
  • Страх од откривања HIV+ статуса (бриге због стигме, дискриминације и напуштања од стране најближе околине)
  • Порицање
  • Потешкоће у приступачности услуга, поготову међу популацијама миграната

Међу додатне препреке спадају:

  • Слаб приступ здравственим услугама
  • Недостатак информација о тестирању на HIV
  • Бриге због повезаности са стигматизованим групама (МСМ, ИКД, СР)
  • Страх од малтретирања од стране здравствених радника
  • Страх од губитка посла или права на школовање
  • Страх од губитка супружника/партнера, пријатеља или могућности венчања
  • Страх да ће деца бити стигматизована.

У водичима СЗО/UNAIDS за тестирање на HIV иницирано од стране здравствених радника и саветовање у здравственим установама (2007) се препоручује да тестирање на HIV нормално треба обављати на иницијативу здравствених радника, као и већину других анализа, осим ако га пацијент не одбије. У многим европским земљама се пацијенти са туберкулозом, полно преносивим инфекцијама (ППИ) и труднице рутински тестирају, односно свима се предлаже тестирање на HIV уз адекватно информисање и уз обавезно давање сагласности пацијента да се тестира. Рутинско тестирање на HIV треба предлагати на свим нивоима здравствене заштите које редовно користе особе под високим ризиком (нпр. установе за лечење инјектирајућих корисника дрога, амбуланте/клинике за ППИ, итд.), уз заштиту права особе на приватност и поверљивост.

У многим земљама постоје закони који криминализују излагање HIV-у или преношење HIV-а, нарочито сексуалним путем. Такви закони не доприносе већем практиковању безбедног секса. Уместо тога људе одвраћају од тестирања и терапије, услед страха од правног гоњења од преношења HIV-а на партнере или децу и индиректно утичу на повећање епидемије.

У 123 земље широм света постоје закони који санкционишу дискриминацију на основу HIV статуса, a 112 земаља законски штите поједине популације на основу њихове вулнерабилности на HIV. Међутим ови закони се често игноришу, слабо се спроводе или се агресивно крше. Опште је прихваћено да су закони засновани на доказима и укорењени у принципима људских права релативно јефтин начин регулације HIV-а и смањења стигме.

Закључци

Сваке године у Европи буде дијагностиковано више од 100.000 особа инфицираних HIV-ом, а овај број у многим земљама у региону не показује опадајући тренд.

Досадашњи напори нису могли да спрече инфицирање HIV-ом.

Повећање обима тестирања на HIV је стога кључно, за шта су неопходне нове и посвећене иницијативе да се ток епидемије преокрене. Успешно повећање обима тестирања на HIV ће смањити оболевање и умирање међу пацијентима, смањиће и број нових инфекција HIV-ом, као и текуће преношење HIV-а, а на тај начин ће смањити и економски терет на системе здравствене заштите.

Најефективнији напори би требало да буду усмерени на препреке за тестирање на HIV на три различита нивоа: ниво пацијената, ниво здравствених радника и на нивоу институција/прописа. Ове специфичне врсте препрека се разликују од земље до земље и на њиховом превазилажењу треба радити након пажљиве анализе у свакој земљи.

  • Треба покрити популације у високом ризику од HIV-а фокусираним интервенцијама и системима здравствене заштите, а где тестирање на HIV није део стандардне медицинске неге, треба спроводити тестирање на HIV засновано на индикацијама или стањима која указију на HIV инфекцију.
  • Препоруке националних водича за тестирање на HIV треба спроводити и при томе се придржавати етичких приступа у вези са поштовањем људских права.
  • Едукације и подизање свести су кључни како би се нормализовало тестирање на HIV у систему здравствене заштите, тј. спровођењем стратегија за тестирање на HIV у складу са дефинисаним условима.
  • Законе који угрожавају напоре превенције HIV-а треба укинути, а стратегије тестирања на HIV треба да имају етички приступ заснован на поштовању људских права.
  • Треба спроводити системе мониторинга и евалуације који ће помоћи да програми тестирања пруже висок ниво квалитета тестирања на HIV.

ЛИНКОВИ:

Друга европска недеља тестирања на ХИВ Ажурирано 21.11.2014. године

http://www.batut.org.rs/index.php?content=1084

European HIV testing week

http://www.hivtestingweek.eu/

БЕСПЛАТНО: Тестирање на ХИВ у студентским домовима широм Србије http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/besplatno-testiranje-na-hiv-u-studentskim-domovima-sirom-srbije-clanak-1621201

Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић-Батут» ХИВ кључне речи – заштити се знањем: Едукативни филм

https://www.youtube.com/watch?v=K4K7nm09aN0#t=488

MAPA AKCIJE DOBROVOLJNOG POVERLJIVOG SAVETOVANJA I TESTIRANJA NA HIV ZA STUDENTE U STUDENTSKIM DOMOVIMA U REPUBLICI SRBIJI U OKVIRU DRUGE EVROPSKE NEDELJE TESTIRANJA

Grad  Datum i satnica Lokacija Nosioci aktivnosti Kontakt osoba
Beograd 24.11.2014.20–23 h Studentski dom „Karaburma” GZJZ Beograd  u partnerstvu sa IJZ Srbije i Q klubom Dr Biljana Begovićbiljana.begovic@zdravlje.org.rs011-2078-666
  24.11.2014.20–23 h Studentski dom „Kralj Aleksandar I” GZJZ Beograd  u partnerstvu sa IJZ Srbije i Q klubom Dr Biljana Begovićbiljana.begovic@zdravlje.org.rs011-2078-666
  25.11.2014.20–23 h Studentski dom„4. аpril” GZJZ Beograd  u partnerstvu sa IJZ Srbije i Q klubom Dr Biljana Begovićbiljana.begovic@zdravlje.org.rs011-2078-666 Dr Danijela Simic simic_danijela@batut.org.rs 011-2062-749
  25.11.2014.20–23 h Studentski dom„Slobodan Penezić” i „Rifat Burdžević” GZJZ Beograd  u partnerstvu sa IJZ Srbije i Q klubom Dr Biljana Begovićbiljana.begovic@zdravlje.org.rs011-2078-666
  26.11.2014.20–23 h Studentski dom „Patris Lumumba” GZJZ Beograd  u partnerstvu sa IJZ Srbije i Q klubom Dr Biljana Begovićbiljana.begovic@zdravlje.org.rs011-2078-666
  27.11.2014.20–23 h Studentski dom „Studentski Grad” GZJZ Beograd  u partnerstvu sa IJZ Srbije i Q klubom Dr Biljana Begovićbiljana.begovic@zdravlje.org.rs011-2078-666 Dr Danijela Simic simic_danijela@batut.org.rs 011-2062-749
  28.11.2014.20–23 h Studentski dom „Studentski grad” GZJZ Beograd  u partnerstvu sa IJZ Srbije i Q klubom Dr Biljana Begovićbiljana.begovic@zdravlje.org.rs011-2078-666
Čačak 24.11.2014.11–14 h Studentski centar  Čačak ZJZ Čačak Dr Ana Mišovićdirektor@zdravljecacak.org032-225-019
Kraljevo 25.11.2014.12–14 h Studentski dom Kraljevo ZJZ Kraljevo Dr Verica Đukićverica.djukic@zjzkv.org.rs064-8855-006
Novi Sad 26.11.2014.20–23 h Studentski dom „Slobodan Bajić” ZZZZ studenata Novi Sad u partnerstvu sa  IJZ Vojvodine Dr Lidia Turolidiaturo@gmail.com021/4870-540;  06250476 Dr Snežana Medić snezana.medic@izjzv.org.rs 021-4897-840; 063-217-807
  27.11. 2014.20–23 h Studentski dom „Slobodan Bajić” ZZZZ studenata Novi Sad u partnerstvu sa  IJZ Vojvodine Dr Lidia Turolidiaturo@gmail.com021/4870-540;  06250476 Dr Snežana Medić snezana.medic@izjzv.org.rs 021-4897-840; 063-217-807
Kragujevac   26.11.2014.18–23 h Studentski dom „Vita Janić” IJZ Kragujevac Dr Nikola Uskokovićnikolauskokovicizjz@gmail.com034-504-511
Niš 26.11.2014.20–23 h Studentski dom kod Pravnog fakulteta IJZ Niš u partnerstvu sa UG Putokaz Dr Biljana Kocićepidemiologija@izjz-nis.org.rsbiljaizzz@yahoo.com 018/422 6448
  27.11.2014.20–23 h Studentski dom kod Elektronskog fakulteta IJZ Niš u partnerstvu sa UG Putokaz Dr Biljana Kocićepidemiologija@izjz-nis.org.rsbiljaizzz@yahoo.com 018/422 6448
Bor 26.11.2014.20–23 h Studentski centarBor ZJZ Timok Zaječar Dr Svetlana Živkovićzivkovic.svetlana@zavodzajecar.rszavodzajecar@gmail.com 019-422-477; 062-803-6578
Užice 26.11.2014.12–19 h Studentski centarUžice ZJZ Užice Dr Aleksandra Andrićzzzzu@eunet.rszzjzu_epi@eunet.rs zzjzudir@eunet.rs 031/563/155; 064-857-7507
Subotica 27. 11.201410–14 h  Studentski dom„Ivo Lola Ribar” ZJZ Subotica Dr Gordana Krtinićgoga.krtinic@orion.rsepidemiologija@zjzs.org.rs 024/571-197
  28.11.2014.10–14 h Studentski dom  „Bosa Milićević” ZJZ Subotica Dr Gordana Krtinićgoga.krtinic@orion.rsepidemiologija@zjzs.org.rs 024/571-197