20-27 новембар 2015 – Европска недеља тестирања на ХИВ и Хепатитис – „Тестирај! Лечи! Спречи!“

Европска недеља тестирања на HIV и хепатитис, обележава се ове године трећи пут. У периоду од 20. до 27. новембра бројне активности ће се реализовати у преко 45 европских земаља. Циљ ове иницијативе је да се кроз комуникацију о добробитима тестирања на HIV и вирусне хепатитисе B и C омогући да што више особа сазна свој HIV, HBV и HCV ста тус у што ранијем стадијуму инфекције. Под овогодишњим слоганом „Тестирај! Лечи! Спречи!” биће организоване удружене акције здравствених радника и цивилног сектора. Циљ акције је подизање свести код што већег броја људи о ризицима за инфицирање и добробити тестирања и разумевања да постоји успешно лечење, те да зато треба да знају свој HIV и/или хепатитис статус.

Европску недељу тестирања на HIV и хепатитисе координира „HIV у Европи”, паневропска иницијатива основана у Бриселу 2007. године. Она у основи представља платформу за размену искустава и активности у циљу унапређења раног дијагностиковања и благовременог третмана и неге особа инфицирних HIV-ом широм Европе. Иницијативу води група независних стручњака са представницима цивилног друштва, креатора политика, здравствених професионалаца и јавно здравствених институција у Европи (више информација на www.HIVeurope.eu). Овогодишња недеља тестирања у Европи је подржана од 24 међународне организације, укључујући UNAIDS, UNODC, Европску комисију, Европско удружење клиничара који се баве AIDS-ом (European AIDS Clinical Society – EACS), AIDS Action Europe, European Liver Patients Association и World Hepatitis Alliance.

У 2014. години 709 организација из 56 европских земаља је учествовало у реализацији активности у недељи тестирања на HIV. Недеља тестирања која претходи Светском AIDS дану, 1. децембру, има за циљ да:

– Охрабри особе које су биле изложене неком ризику да се тестирају
– Подстакне здравствене раднике да понуде тестирање на HIV као део рутинске праксе у одређеним срединама и за одређена стања у складу са актуелним препорукама за земље у региону Европе
– Подржи и уједини организације цивилног друштва да повећају обим тестирања на HIV и да размене примере добре праксе међу земаљама
– Подигне свест код већег броја креатора политика о социо-економској добробити иницијативе тестирања на HIV и како да се евалуирају праксе тестирања на HIV.
Активности у Републици Србији

У склопу овогодишње Европске недеље тестирања под националним слоганом „ХОЋУ ДА ЗНАМ!” Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у сарадњи са мрежом института и завода за јавно здравље, заводима за заштиту здравља студената, студентским центрима и удружењима активним на пољу превенције HIV/AIDS и заштите особа које живе са HIV-ом, И уз подршку фармацеутске куће ГлаxоСмитхКлине, организује и координира акцију добровољног, поверљивог и бесплатног саветовања и тестирања на HIV (ДПСТ) за све заинтересоване студенте у студентским домовима, на појединим факултетима и високим школама, као и у студентским поликлиникама. Акција ће се реализовати од 20. до 27. новембара 2015. године у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Бору, Пожаревцу, Ваљеву, Лесковцу, Ужицу, Краљеву, Суботици, Сремској Митровици и Косовској Митровици.

Поред тестирања студената акција ДПСТ ће се у истом периоду реализовати у мобилним медцинским јединицама на градским трговима за све заинтересоване грађане и грађанке, као и за особе из посебно вулнерабилних популација које су имале неки ризик за стицање HIV инфекције у Шапцу, Лапову, Крагујевцу, Врању, Сврљигу, Нишу, Новом Саду и у Београду.

Иако је HIV присутан у нашој земљи више од 30 година, процењује се да још увек трећина особа од процењених 3100 особа инфицираних HIV-ом не зна свој статус. Код више од половине особа које знају свој HIV статус, HIV инфекција се дијагностикује касно, тј. када је имунолошки систем већ значајно нарушен, чак и када немају знаке и симптоме болести и када је ризик од оболевања и умирања од AIDS-а (синдрома стеченог имунолошког дефицита) значајно већи. Што се раније дијагностикује HIV инфекција и започне лечење веће су шансе за дуг и квалитетан живот.

Ризику од HIV инфекције изложена је већина људи, али подаци указују да су у повећаном ризику мушкарци који имају аналне сексуалне односе са мушкарцима без кондома и особе које не користе стерилан прибор за ињектирање (убризгавање) психоактивних супстанци. С обзиром на изузетно високе ризике за пренос HIV-а, ове особе свакако треба редовно да се тестирају на HIV.

Тестирање на HIV је данас део одговорног понашања, јер се дијагностиковањем HIV инфекције и лечењем смањује могућност даљег преношења HIV-а на друге особе, укључујући и пренос са мајке на дете.Свуда у свету, као и код нас, страх од стигматизације и/или дискриминације повезане са HIV-ом, недовољно знања, предрасуде, недовољна доступност бесплатног тестирања на HIV праћеног саветовањем у здравственом систему, су само неке од препознатих баријера са којима се сусрећу особе са ризичним понашањем из посебно вулнерабилних популација, а које би имале највише користи од благовременог дијагностиковања HIV инфекције.

Значај тестирања на HIV у Европи

HIV је и даље велики проблем за јавно здравље. Неприхватљива је чињеница да у Европи од 2,5 милиона људи који живе са HIV-ом 30–50% нису свесни да су инфицирани HIV-ом, а да чак половина оних који су инфицирани HIV-ом своју дијагнозу открије када им је имунолошки систем већ значајно нарушен, што условљава бројне здравствене компликације и лошији одговор на терапију.

Док HIV/AIDS епидемија стагнира у западној и централној Европи региструје се пораст броја инфицираних и оболелих од AIDS-а у региону источне Европе и централне Азије. У западној Европи HIV се углавном преноси међу мушкарцима који имају секс са истополним партнерима (МСМ), док су у источној Европи хетеросексуално оријентисане особе и особе које ињектирају психоактивне супстанце под највећим ризиком. Скорашњи подаци указују да је број нових случајева HIV инфекције међу МСМ порастао за 33% у земљама EU/EEA, до се број случајева HIV инфекције међу младим МСМ узраста 20-29 година удвостручио. Употреба кондома варира од 40% до 78% у земљама EU/EEA.

Европски водич за тестирање на HIV препоручује да добровољно, поверљиво и бесплатно тестирање на HIV треба да буде доступно на различитим местима пружања услуга. Рутинско и универзално тестирање треба да буде понуђено корисницима одређених служби, као што су установе за лечење полно преносивих инфекција, саветовалишта за труднице и установе/службе за лечење болести зависности. Такође, тестирање треба да буде доступно ван здравствених установа, у заједници или током спровођења теренских активности у популацијама под повећаним ризиком за HIV.Решавање епидемије HIV-а у Европи зависи од разумевања чинилаца за касно дијагностиковање особа инфицираних HIV-ом, препрека за тестирање на HIV међу популацијама које су под повишеним ризиком и већег ангажовања здравствених радника у области саветовања и тестирања на HIV – у предлагању тестирања особама из популација под повишеним ризиком, као и особама са дијагностикованим болестима и стањима која указују на имунолошки дефицит, односно на HIV инфекцију.

Повећање обима тестирања на HIV је императив за јавно здравље у ширем смислу, како би се повећао број особа које су свесне свог инфективног статуса – тако се смањује ризик од оболевања и умирања особа инфицираних HIV-ом, смањује се могућност за пренос HIV-а на друге особе, а такође се показало као економски оправдан приступ. У циљу достизања UNAIDS циља у области третмана, 90-90-90, што значи да 90% особа инфицираних HIV-ом треба да се дијагностикује, 90% да буде на лечењу и да 90% особа инфицираних HIV-ом има недетектабилну количину вируса у крви до 2020. године, неопходно је повећати број особа које знају свој HIV позитиван статус, што је први корак ка лечењу.

Неколико студија је демонстрирало озбиљне последице касно дијагностиковане HIV инфекције по здравље појединца, у смислу бројних здравствених проблема и преране смрти. Напредак у развоју терапије током претходних 30 година трансформисао је дијагнозу HIV инфекције из осуде на смрт у подношљиво хронично медицинско стање. Већина људи који живе са HIV-ом сада могу да воде дуг и квалитетан живот уколико им се HIV инфекција рано дијагностикује и користе редовно прописану антиретровирусну терапију.

Када људи нису свесни свог HIV позитивног статуса, већи је ризик да HIV пренесу на друге (неинфициране) особе – студије су показале да дијагностиковање HIV позитивног статуса мотивише инфициране особе да прихвате понашање којим се смањује ризик од инфицирања HIV негативних особа.

Препреке за тестирање на HIV се разликују од земље до земље, али обично спадају у једну од три различите категорије: препреке на нивоу пацијента, препреке на нивоу здравствених радника и препреке на нивоу институција/прописа.

Препреке за тестирање на нивоу пацијената се разликују од земље до земље, међу различитим групама (групе под високим ризиком према популација под ниским ризиком) и зависе од различитих личних перцепција шта значи бити инфициран HIV-ом.
Најчешће регистроване препреке на овом нивоу су:

– Перцепција ниског ризика
– Страх од инфекције HIV-ом и пратећих последица по здравље
– Страх од откривања HIV позитивног статуса (брига због стигме, дискриминације и напуштања од стране најближе околине)
– Порицање
– Потешкоће у доступности услуга, посебно у популацији миграната

Међу додатне препреке спадају:
– Слаб приступ здравственим услугама
– Недостатак информација о тестирању на HIV
– Брига због повезаности са стигматизованим групама (МСМ, ИКД, СР)
– Страх од малтретирања од стране здравствених радника
– Страх од губитка посла или права на школовање
– Страх од губитка супружника/партнера, пријатеља или могућности венчања
– Страх да ће деца бити стигматизована

У многим земљама постоје закони који криминализују излагање HIV-у или преношење HIV-а, нарочито сексуалним путем. Такви закони не доприносе већем практиковању безбедног секса. Уместо тога људе одвраћају од тестирања и терапије, услед страха од правног гоњења од преношења HIV-а на партнере или децу и индиректно утичу на повећање епидемије.

У 123 земље широм света постоје закони који санкционишу дискриминацију на основу HIV статуса, а 112 земаља законски штите поједине популације на основу њихове вулнерабилности на HIV. Међутим ови закони се често игноришу, слабо се спроводе или се агресивно крше. Опште је прихваћено да су закони засновани на доказима и укорењени у принципима људских права релативно јефтин начин регулације HIV-а и смањења стигме.

Закључци и препоруке

Сваке године у Европи буде дијагностиковано више од 100.000 особа инфицираних HIV-ом, а овај број у многим земљама не показује тренд смањења. Досадашњи напори нису резултирали спречавањем инфицирања HIV-ом. Повећање обима тестирања на HIV праћеног саветовањем је кључна превентивна активност, те су стога неопходне нове иницијативе спроведене у што већем обиму да се ток епидемије преокрене.

Добровољно, поверљиво и бесплатно тестирање на HIV уз саветовање пре и после тестирања, треба да буде доступно на различитим местима пружања услуга, у здравственом систему, али и ван здравствених установа у заједници или током спровођења теренских активности у популацијама под повећаним ризиком за HIV, уз употребу брзих тестова за прелиминарну детекцију присуства HIV-а у узорку крви или узорку пљувачке.

Препоручује се поновно тестирање макар једном годишње особама из популација под повећаним ризиком, као и HIV негативним особама чији је сексуални партнер HIV позитиван, док особе са ризичним понашањем треба посаветовати да се добровољно ретестирају на HIV и чешће.

Повећање обима тестирања на HIV ће смањити оболевање и умирање међу пацијентима, смањиће и број нових инфекција HIV-ом, као и преношење HIV-а, а на тај начин ће смањити и економско оптрећење у систему здравствене заштите.

Највећи напори треба да буду усмерени на уклањање препреке за тестирање на HIV на три различита нивоа: нивоу пацијената, нивоу здравствених радника и на нивоу институција/прописа.

Ове специфичне врсте препрека се разликују од земље до земље и на њиховом превазилажењу треба радити након спроведене детаљне анализе у свакој земљи.

– Треба покрити кључне популације у повећаном ризику од HIV-а фокусираним интервенцијама и системом здравствене заштите, а тамо где тестирање на HIV није део стандардне, рутинске медицинске услуге, треба спроводити тестирање на HIV код особа са дијагностикованим болестима или стањима која указују на HIV инфекцију.
– Препоруке дате у националним водичима за тестирање на HIV треба спроводити и при томе се придржавати етичких принципа у вези са поштовањем људских права.
– Едукације и подизање свести су кључне активности које имају за циљ повећање обима тестирања на HIV у систему здравствене заштите, тј. спровођење стратегија за тестирање на HIV у складу са дефинисаним потребама и могућностима и у одређеним условима.
– Законе који угрожавају напоре у области превенције HIV-а треба укинути, а стратегије тестирања на HIV треба да имају етички приступ заснован на поштовању људских права.
– Треба спроводити мониторинг и евалуацију активности тестирања који ће помоћи да се боље сагледа ситуација и предузму мере да програми тестирања пруже висок ниво квалитета тестирања на HIV праћеног саветовањем пре и после тестирања.

Добровољно Поверљиво Саветовање и Тестирање

DPST liflet

План Акције

Plan akcije HIV 2015

ПОСТЕРИ