24-30 јануар 2016 – 10. Европска недеља превенције рака грлића материце – „Дан за Здравље“

Јубиларна, X Европска недеља превенције рака грлића материце се обележава од 24-30. јануара 2016. године у циљу повећања пажње о раку грлића материце и начинима превенције. Препознајући значај ове кампање, Србија већ десети пут активно учествује у њеном обележавању.

Овом недељом преносимо поруку о значају доступних превентивних прегледа и мера превенције у нашој земљи, у циљу спречавања обољевања и умирања од рака грлића материце.

Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. „Дан за здравље“ је слоган који ће обележити потребу да још једном апелујемо на наше сестре, мајке, ћерке, пријатељице, да у Европској недељи превенције рака грлића материце размишљају о свом репродуктивном здрављу, и да у току године одвоје „дан за здравље“, када ће посетити свог лекара и искористити неку од доступних могућности превенције.

Рак грлића материце, скоро деценију, представља озбиљан јавноздравствени проблем у Србији. Сваке године се у нашој земљи у просеку региструју 1.244 новооболеле жене од рака грлића материце, док 482 жена изгуби живот од ове врсте рака, за коју са сигурношћу знамо да припада групи најпревентабилнијих. Нарочито забрињава чињеница да се Србија и даље налази у групи европских земаља са највишим стопама оболевања и умирања од рака грлића материце. Када је реч о оболевању од рака грлића материце, Србија се налази на четвртом месту у Европи, после Румуније, Литваније и Бугарске. Нажалост, наша земља се по умирању од ове врсте рака код жена, налази на другом месту у Европи, одмах после Румуније.

Jедна од ефикасних мера правенције је имунизација против хуманог папилома вируса. Ова интервенција је исплатива, поготову у земљама где су ресурси ограничени, учесталост ХПВ инфекције висока а обухват превентивним прегледима низак. Имунизација не искључује потребу за обављањем превентивних прегледа будући да постојеће вакцине не штите од свих типова ХПВ. Важно је знати да се скоро сваки случај рака грлића материце може спречити. Добро организовани скрининг програми могу да спрече и до 80% случајева рака грлића материце ^1.

Европска асоцијација за рак грлића материце је дала препоруке за обележавање Недеље превенције. Препоручене активности се односе на ²:

дистрибуцију едукативно-промотивног материјала на јавним местима као што су тржни центри, метро станице, аутобуске станице, као и пружање савета и информација о значају коришћења доступних превентивних програма,
организовање едукативних семинара за становништво у локалној заједници, у школама, факултетима, радним организацијама,
организовање трибина за родитеље о значају ХПВ имунизације као мере превенције,
организовање предавања о превенцији цервикалног карцинома за адолесенте у средњим школама,
одржавање семинара о превенцији карцинома грлића материце намењених студентима медицине као и здравственим радницима,
јавне манифестације, наступи на медијима, и слично
дискусије на друштвеним мрежама на тему превенције грлића материце.

Једна од активности током Европске недеље превенције рака грлића материце је и подела брошева „Бисер мудрости”. Брошеви, као симбол преношења знања, током недеље се деле не само женама већ и свима који подржавају борбу против рака грлића материце. До данас, преко 1,5 милион Бисера мудрости је дистрибуирано широм Европе и они су постали препознатљив симбол ове кампање (www.PearlofWisdom.eu).

У недељи која је пред нама потребно је интензивирати активности на промоцији значаја очувања репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних мера превенције рака грлића материце.

ЛИНК:

http://ecca.info/

Вакцина против обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ) – ХПВ вакцина (материјал намењен за рад са родитељима)

ХПВ вакцина превенира (спречава) инфекцију одређеним типовима хуманог папиломавируса (ХПВ). ХПВ вакцина је безбедна, ефикасна и штити од већине карцинома узрокованих ХПВ и гениталних кондилома (брадавица).

О ХПВ

Колико типова ХПВ постоји?

Постоји више од 120 типова ХПВ од којих око 40 могу узроковати гениталне инфекције код мушкараца и жена. Ови вируси такође могу довести до инфекције слузокоже уста и ждрела. Већина инфекција изазваних ХПВ пролази без симптома односно већина заражених и не зна да има инфекцију.

Колико је честа инфекција ХПВ-ом?

Инфекција ХПВ-ом је веома честа. Заправо, то је једна од најчешћих сексуално преносивих инфекција. ХПВ инфекција је толико честа да скоро сви сексуално активни мушкарци и жене у неком тренутку свог живота бивају заражени неким типом ХПВ-а. Већина особа никада не сазна да има инфекцију али је могу пренети свом партнеру а да нису ни свесни тога. Учесталост инфекције високоризичним ХПВ вирусима (тип 16 и 18) међу женама са нормалним цитолошким налазом износи у просеку 3,8%. Преваленца се краће од 9,7% (земље источне Европе) до 2,6% (земље западне Европе). ¹ Према подацима Центра за контролу болести из САД око 79 милиона Американаца је тренутно инфицирано ХПВ-ом. Сваке године се бележи око 14 милиона новозаражених. ²

Ако је ХПВ инфекција толико честа да ли је то заиста забрињавајуће?

Највећи број заражених особа никада не добије симптоме или било какве здравствене проблеме. Већина ХПВ инфекција (9 од 10) прође спонтано у периоду од око 2 године. Међутим, ХПВ инфекција може перзистирати и довести до озбиљних здравствених тешкоћа. Здравствени проблеми узроковани ХПВ инфекцијом укључују:

Гениталне кондиломе (брадавице)
Карцином цервикса (грлић материце код жена)
Орофарингеални карцином (карцином усне дупље и ждрела укључујући базу језика и тонзиле) код оба пола
Карцином ануса код оба пола
Карцином вулве и вагине код жена
Карцином пениса код мушкараца

Колико људи добије карцином и/или гениталне кондиломе узроковане ХПВ-ом?

Учесталост инфекције високоризични ХПВ вирусима (тип 16 и 18) је у просеку међу 73,4% жена у Европи које имају карцином грлића материце.¹
Сваке године, око 17.500 жена и око 9.300 мушкараца у САД-у оболи од карцинома узрокованих ХПВ-ом. Такође, у сваком тренутку, око 1 од 100 сексуално активних одраслих особа има гениталне кондиломе. ²

Како се преноси ХПВ?

Инфекција се преноси директним контактом са зараженом кожом или слузокожом, најчешће сексуалним путем. У већини случајева инфекција настаје током вагиналног или аналног сексуалног односа. Особа може добити ХПВ инфекцију иако њен партнер (било да је различитог или истог пола) нема знаке или симптоме инфекције и чак после више година од њеног или његовог сексуалног контакта са инфицираном особом. Већина људи није ни свесна тога да је инфицирана. Они такође не знају да могу пренети ХПВ свом(јим) сексуалном(им) партнеру(има). Такође је могуће да се неко инфицира са више типова ХПВ-а.

Који су други начини да неко добије ХПВ?

Не тако често, али понекад се може десити да трудница заражена ХПВ-ом вирус пренесе новорођенчету током порођаја. У том случају, код бебе може доћи до развоја рекурентне респираторне папиломатозе (РРП), ретког стања које карактерише појава кондилома (слични гениталним кондиломима) у усној дупљи и ждрелу.

Да ли се ХПВ може пренети коришћењем тоалета?

До сада није забележено да је особа добила ХПВ инфекцију коришћењем заједничког тоалета. У сваком случају, неки људи могу бити изложени ХПВ-у коришћењем сексуалних помагала које је претходно користила особа заражена ХПВ-ом.

ХПВ вакцине

Ко би требало да прими ХПВ вакцину?
Сва деца узраста 11 односно 12 година би требало да приме препоручене дозе ХПВ вакцине. Тинејџери оба пола који нису као деца примили ову вакцину могу да је приме касније. Младе жене могу да приме вакцину до 26. а млади мушкарци до 21. године живота. Такође, вакцина се препоручује мушкарцима са повећаним ризиком у понашању за добијање полно преносиве инфекције.

Зашто се вакцина препоручује у тако младом животном добу (узрасту)?

Да би ХПВ вакцина била ефикасна мора се примити пре излагања ХПВ-у односно пре ступања у сексуалне односе. Нема разлога да се чека да тинејџери ступе у сексуалне односе па да им се тада понуди имунизација ХПВ вакцином. Деца у претинејџерском периоду могу примити све препоручене дозе ХПВ вакцине много пре него што ступе у било коју врсту сексуалног односа и тиме се изложе вирусу. Такође, ХПВ вакцина изазива бољи имуни одговор код деце у претинејџерском периоду него код старијих тинејџера и младих жена.

Да ли је вакцина ефикасна и у случају када сте већ имали сексуалне односе?

Чак и када је неко већ имао сексуалне односе може да прими ХПВ вакцину. Како ХПВ инфекција обично настаје брзо након што особа први пут ступи у сексуалне односе, она не мора бити изложена свим типовима ХПВ-а који су садржани у вакцини и вакцинацијом ће добити заштиту од инфекције оним ХПВ којима није била изложена (делимична заштита).

Да ли и дечаци такође треба да приме ХПВ вакцину?

Да. Ова вакцина помаже у превенцији инфекције врстама ХПВ-а који могу узроковати карцином усне дупље, ждрела, пениса и ануса. Вакцина такође превенира појаву гениталних кондилома. Када су дечаци вакцинисани, они имају мање могућности да пренесу ХПВ инфекцију својим партнеркама.

Како делује ХПВ вакцина?

ХПВ вакцина функционише изузетно добро. Клиничка испитивања су показала да вакцина пружа скоро 100% заштите од преканцерозних лезија а квадривалентна ХПВ вакцина и од гениталних кондилома изазваних типовима који се налазе у вакцини. У периоду од 2006. године, када је вакцина први пут препоручена, бележи се редукција ХПВ инфекција од 56% код тинејџерки у САД, иако је обухват имунизацијом ХПВ вакцином био релативно низак. Истраживања такође показују смањење појаве гениталних кондилома код тинејџера. У другим земљама као што је нпр. Аустралија где је покривеност ХПВ вакцинацијом већа, дошло је до редукције броја случајева преканцерозних лезија грлића материце код младих жена. Такође, појава гениталних кондилома је значајно смањена код младих жена и мушкараца у Аустралији од како је почела да се примењује ХПВ вакцина.

Колико траје заштита ХПВ вакцином?

Заштита ХПВ вакцином је дуготрајна. Подаци добијени на основу клиничких студија и испитивања која су у току указују да заштита траје најмање 10 година и притом не губи на ефикасности. Нису забележени подаци о томе да се заштита настала након вакцинације временом губи.

Како знамо да је ХПВ вакцина безбедна?

Све вакцине које су у примени претходно пролазе обимно дугогодишње испитивање безбедности пре него што се од стране одговарајућих регулаторних тела одобри за примену. Када једном почну да се примењују, континуирано се прати њихова безбедност и ефикасност. За обе ХПВ вакцине, Gardasil i Cervarix, врши се непрестано праћење појаве нежељених реакција. Центар за контролу болести из САД нпр. користи три система за праћење и евалуацију безбедности вакцина након добијања дозволе за промет (након њиховог пуштања у промет). У нашој земљи, праћење нежељених реакција након вакцинације у надлежности је Агенције за лекове и медицинска средства Србије и Института за јавно здравље Србије.

Спроведене су бројне студије у циљу испитивања безбедности ХПВ вакцина. Међутим, ни у једној од ових студија нису потврђени озбиљни проблеми по питању безбедности. Резултати анализе безбедносних студија за ХПВ вакцине слични су резултатима анализа безбедносних студија за друге адолесцентске вакцине. У дугогодишњим студијама и праћењу безбедности ХПВ вакцине које је започето још 2006. године када је вакцина први пут пуштена у промет, нису забележена озбиљна безбедносна стања узрочно повезана са ХПВ вакцинацијом.

Који су нежељени ефекти након примене ХПВ вакцине и колико често се јављају?

Познато је да при примени ХПВ вакцине може доћи до појаве неких благих до умерених нежељених реакција. Оне не трају дуго и обично пролазе спонтано. Ово укључује:

Реакције на месту примене вакцине (надлактица) као што су:
– бол (код око 8 од 10 особа)
– црвенило или оток (код око 1 од 4 особа)
Повишена температура:
– блага -37.7° Ц (код око 1 од 10 особа)
– умерена -38.8°Ц (код око 1 од 65 особа)
Друге реакције:
– главобоља (код око 1 од 3 особе)

Пролазне несвестице и с њом повезани симптоми као што су неконтролисани покрети (трзаји) могу се јавити након било које медицинске процедуре укључујући и вакцинацију. Доступни подаци указују да су несвестице након вакцинације много чешће код адолесцената. Седење или лежање 15-ак минута након примања вакцине може помоћи у превенцији несвестице и повреда изазваних падом. Могуће је да пацијент осећа ошамућеност, несвестицу, омаглицу или зујање у ушима. Алергијске реакције опасне по живот веома ретко су узроковане вакцинама. Уколико се јаве, то би се могло десити у периоду од 5 минута до неколико сати након вакцинације.

Може ли вакцина изазивати карцином?

ХПВ вакцина је произведена од једне врсте вирусног протеина који не може изазвати ХПВ инфекцију или карцином.

Да ли вакцина може изазвати проблеме у вези са фертилитетом (плодношћу)?

Нема података који сугеришу да би примена ХПВ вакцине могла имати ефекте на плодност.

Литература:

1. Bruni L, Barrionuevo-Rosas L, Albero G, Aldea M, Serrano B, Valencia S, Brotons M, Mena M, Cosano R, Muñoz J, Bosch FX, de Sanjosé S, Castellsagué X. ICO Information Centre on HPV and Cancer (HPV Information Centre). Human Papillomavirus and Related Diseases in the World. Summary Report 2015- 12-23. [Data Accessed]

2. Centers for Disease Control and Prevention. 2014. “Human Papillomavirus (HPV): Genital HPV Infection—Fact Sheet.” http://www.cdc.gov/std/HPV/STDFact-HPV.htm (June 9, 2014) See more at: http://www.ncqa.org/ReportCards/HealthPlans/StateofHealthCareQuality/2015TableofContents/HPV.aspx#sthash.x1h075HZ.dpuf

IZJZV – HPV brošura ispravke

brosura reproduktivno zdravlje

Резултати трогодишњег циклуса спровођења организованог програма скрининга рака грлића материце

Крајем 2015. године завршен је први трогодишњи циклус спровођења организованог програма скрининга рака грлића на територији од 17 општина. За три године у оквиру организованог програма скрининга рака грлића материце позвано је на преглед 334 242 жена животне доби од 25 до 64 године, што чини 56,1% циљне популације. ПАП тест је урађен код 190 906 жена (32%). Од свих урађених ПАП тестова 11 740 је било са позитивним налазима (6.1%). Колпоскопија је урађена код 31.473 жене а потом 2465 биопсија којима је патохистолошки потврђено 112 карцинома.

Обухват ПАП тестом

Подаци из Истраживања здравља становништва Србије 2013.г

Истраживање здравља становништва Србије 2013.г показало је да је превентивни преглед за рано откривање карцинома грлића материце (Папаниколау тест) урадило 57,1% жена животног доба од 25 до 69 година (циљна популација за рано откривање рака грлића материце). Најчешће прегледе Папаниколау тестирањем обавиле су млађе жене, старости од 25 до 34.године (70%), а потом жене старости од 35 до 44.године живота (67%). Примећено је да са повећањем година живота жене ређе обављају ПАП-а прегледе, тако да жене у животној доби од 65 до 69.година обаве ову врсту прегледа у око 30% случајева (свака трећа жена).

Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије, највећи проценат жена код којих је урађен Папаниколау тест забележен је у Београду (72,5%), у градским срединама (62,3%), становницима из најбогатијих слојева (75,9%) и код високообразованих жена (74%), а најмањи међу становницима Шумадије и Западне Србије (48,9%). Највећи проценат жена је изјавио да је урадио Папаниколау тест по савету лекара (50,6%). Проценат жена које су обавиле Папаниколау тест повећао се са 38,5% у 2006. години на 57,1% у 2013. години.

Епидемиолошки подаци

Рак грлића материце, скоро деценију, представља озбиљан јавноздравствени проблем у Србији.

Према подацима Регистра за рак, Института ,,Батут„, сваке године се у просеку региструје 1.244 новооболеле жене од рака грлића материце. Просечна стандардизована стопа инциденције (на популацију Европе) је износила 28,4 на 100.000 жена.

Када говоримо о умирању, сваке године у просеку 482 жене изгубе живот од ове врсте рака, за коју са сигурношћу знамо, да припада групи најпревентабилнијих. И просечна стандардизована стопа морталитета (на популацију Европе) је износила 9,7 на 100.000 жена.

Само током 2013. године регистровано је 1.136 новооболелих жена свих узраста од рака грлића материце и стандардизована стопа инциденције(на популацију Европе) је износила 27,8 на 100.000 жена. Током исте године, 468 жена је у Србији умрло од ове врсте рака и стандардизована стопа морталитета (на популацију Европе) је износила 9,2 на 100.000 жена.

Када говоримо оболевању највише стандардизоване стопе инциденције су током 2013. године регистроване у Борском, Јабланичком, Средње банатском, Пчињском и Мачванском округу, а најниже у Рашком, Јужнобанатском, Севернобанатском, Златиборском и Пиротском округу. (Табела1.)

Табела 1. Стандардизоване стопе инциденције (*на популацију Европе) рака грлића материце, по окрузима у Републици Србији, 2013. година

У случају умирања, више стандардизоване стопе морталитета од просечне у Републици Србији су регистроване у Браничевском, Јужно банатском, Колубарском, Јужно бачком и Шумадијском округу. Најниже стандардизоване стопе морталитета су током 2013. Године регистроване у Пиротском, Расинском, Сремском, Топличком и Западно бачком округу. (Табела 2.)

Табела 2. Стандардизоване стопе морталитета (*на популацију Европе) рака грлића материце, по окрузима у Републици Србији, 2013. година