Европска недеља тестирања на HIV и хепатитисе, обележава се већ четврти пут, у периоду од 18. до 25. новембра.
Циљ ове иницијативе је да се кроз комуникацију о добробитима тестирања на HIV и вирусне хепатитисе Б и Ц омогући да што више особа сазна свој HIV, HBV I HCV статус у раном стадијуму инфекције. Овогодишњи слоган је „Тестирај! Лечи! Спречи!”. Циљ акције је подизање свести код што већег броја људи о ризицима за инфицирање, добробити тестирања и разумевања да постоји успешно лечење, те да зато треба да знају свој HIV и/или хепатитис статус.
Европску недељу тестирања на HIV и хепатитисе координира „HIV у Европи”, паневропска иницијатива основана у Бриселу 2007. године. Она у основи представља платформу за размену искустава и активности у циљу унапређења раног дијагностиковања и благовременог третмана и неге особа инфицирних HIV-ом широм Европе. Иницијативу води група независних стручњака са представницима цивилног друштва, креатора политика, здравствених професионалаца и јавно здравствених институција у Европи (више информација на www.HIVеуропе.еу).
У 2015. години више ор 400 организација из 53 европске земаље је учествовало у реализацији активности у недељи тестирања на HIV. Недеља тестирања која претходи Светском АIDS дану, 1. децембру, има за циљ да:
– Охрабри особе које су биле изложене неком ризику да се тестирају
– Подстакне здравствене раднике да понуде тестирање на HIV и хепатитисе као део рутинске праксе у одређеним срединама и за одређена стања у складу са актуелним препорукама за земље у региону Европе
– Подржи и уједини организације цивилног друштва да повећају обим тестирања на HIV и хепатитисе и да размене примере добре праксе међу земаљама
– Подигне свест код већег броја креатора политика о социо-економској добробити иницијативе тестирања на HIV и како да се евалуирају праксе тестирања на HIV.
HIV је и даље велики проблем за јавно здравље. Неприхватљива је чињеница да у Европи од 2,5 милиона особа који живе са HIV-ом 30% –50% није свесно да је инфицирано HIV-ом, а да чак половина оних који су инфицирани HIV-ом своју дијагнозу открије када им је имунолошки систем већ значајно нарушен, што условљава бројне здравствене компликације и лошији одговор на терапију.
Активности у Републици Србији
У склопу овогодишње Европске недеље тестирања под националним слоганом „ТЕСТИРАЊЕ ЈЕ У МОДИ! ТЕСТИРАЈ СЕ НА HIV!” Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у сарадњи са мрежом института и завода за јавно здравље, Заводом за заштиту здравља студената у Београду, студентским центрима и удружењима активним на пољу превенције HIV/АIDS –a и заштите особа које живе са HIV-ом, уз подршку фармацеутске куће ГлаxоСмитхКлине, организује и координира акцију добровољног, поверљивог, анонимног и бесплатног саветовања и тестирања на HIV (ДПСТ) за све заинтересоване студенте у студентским домовима, на појединим факултетима и високим школама. Акција ће се реализовати од 10. до 26. новембра 2016. године у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Краљеву, Кикинди и Косовској Митровици.
Поред тестирања студената акција ДПСТ ће се у истом периоду реализовати у мобилним медицинским јединицама на градским трговима и свратиштима за све заинтересоване грађане и грађанке, као и за особе из посебно вулнерабилних популација које су имале неки ризик за стицање HIV инфекције у Београду, Новом Саду, Шапцу, Кикинди, Врбасу, Руми и Бачкој Паланци.
Иако је HIV присутан у нашој земљи више од 30 година, процењује се да још увек трећина особа од процењених 3200 особа инфицираних HIV-ом не зна свој статус. Код више од половине особа које знају свој HIV статус, HIV инфекција се дијагностикује касно, тј. када је имунолошки систем већ значајно нарушен, чак и када немају знаке и симптоме болести и када је ризик од оболевања и умирања од АИДС-а (синдрома стеченог имунолошког дефицита, односно терминалног стадијума инфекције) значајно већи. Што се раније дијагностикује HIV инфекција и започне лечење веће су шансе за дуг и квалитетан живот.
Ризику од HIV инфекције изложена је већина људи, али подаци указују да су у повећаном ризику мушкарци који имају аналне сексуалне односе са мушкарцима без кондома и особе које не користе стерилан прибор за ињектирање (убризгавање) психоактивних супстанци. С обзиром на изузетно високе ризике за пренос HIV-а, ове особе свакако треба редовно да се тестирају на HIV.
Тестирање на HIV је данас део одговорног понашања, јер се дијагностиковањем HIV инфекције и континуираним адекватним лечењем смањује могућност даљег преношења HIV-а на друге особе, укључујући и пренос са мајке на дете. Свуда у свету, као и код нас, страх од стигматизације и/или дискриминације повезане са HIV-ом, недовољно знања, предрасуде, недовољна доступност бесплатног тестирања на HIV праћеног саветовањем у здравственом систему, су само неке од препознатих баријера са којима се сусрећу особе са ризичним понашањем из посебно вулнерабилних популација, а које би имале највише користи од благовременог дијагностиковања HIV инфекције.
Закључци и препоруке
Сваке године у Европи буде дијагностиковано више од 100.000 особа инфицираних HIV-ом, а овај број у многим земљама не показује тренд смањења. Досадашњи напори нису резултирали спречавањем инфицирања HIV-ом. Повећање обима тестирања на HIV праћеног саветовањем је кључна превентивна активност, те су стога неопходне нове иницијативе спроведене у што већем обиму да се ток епидемије преокрене.
Добровољно, поверљиво и бесплатно тестирање на HIV уз саветовање пре и после тестирања, треба да буде доступно на различитим местима пружања услуга, у здравственом систему, али и ван здравствених установа у заједници или током спровођења теренских активности у популацијама под повећаним ризиком за HIV, уз употребу брзих тестова за прелиминарну детекцију присуства HIV-а у узорку крви или узорку пљувачке.
Препоручује се поновно тестирање макар једном годишње особама под повећаним ризиком, као и HIV негативним особама чији је сексуални партнер HIV позитиван, док особе са ризичним понашањем треба посаветовати да се добровољно ретестирају на HIV и чешће.
Повећање обима тестирања на HIV ће смањити оболевање и умирање међу пацијентима, смањиће и број нових инфекција HIV-ом, као и преношење HIV-а на друге особе, а на тај начин ће смањити и економско оптрећење у систему здравствене заштите.
Преузми постере: Постер 1
Одговоре на најчешће постављана питања о HIV инфекцији и AIDS-у можете наћи на страни: http://www.batut.org.rs/index.php?content=1455