24. март 2017 – Светски дан борбе против туберкулозе – „Заједно против Туберкулозе“

Према подацима СЗО, прошле године је 10,4 милиона људи оболело, док је 1,8 милиона људи умрло у 2015. години од туберкулозе (ТБ), што чини ову болест једном од водећих узрока смрти међу заразним болестима у свету.

Туберкулоза је дубоко укорењена у популацијама где су људска права и достојанство ограничени. Док свако може да добије туберкулозу, болест напредује најчешће међу људима који живе у сиромаштву и у марги-нализованим заједницама и групама као што су: мигранти, избеглице, особе који раде и живе у срединама које садрже факторе ризика, старе особе, жене и деца и сл. Фактори као што су потхрањеност, лоши услови становања и санитације, удружени са другим факторима ризика као што су употреба дувана и алкохола и дијабетес, утичу на подложност оболевању и на доступност лечењу. Осим тога, доступност често ометају и трошкови повезани са болешћу и тражењем помоћи, као и недостатак социјалне заштите, што доводи до зачараног круга сиромаштва и лошег здравља. То је показало и „Истраживање социјалних детерминанти туберкулозе и мултирезистентне туберкулозе” које је спроведено у оквиру пројекта „Kонтрола туберкулозе у Србији” Министарства здравља 2014. године.

Препоруке које проистичу из истраживања се односе на неопходност примене како мера у области здравствене заштите тако и међусекторских мера:

• Укључивање програма усмерених на промене навика и понашања у програме лечења туберкулозе, посебно мултирезистентне туберкулозе (МДР ТБ) (услуге из области менталног здравља, одвикавање од пушења и алкохола);
• Унапредити доступност здравствене службе укључивањем примарне здрав–ствене заштите у контролу ТБ;
• Промовисати ванболничко лечење МДР ТБ;

• Изграђивање партнерстава и односа поверења између здравствених радника и оболелих током процеса лечења у циљу бољег придржавања терапијском режиму.
• Побољшање услова живота и смањење социјалне изолације оболелих (посебно МДР ТБ) укључивањем у програме социјалне подршке (материјалне и психоло–шке);
• Побољшање услова рада (смањење изложености дуванском диму и осталим загађивачима из окружења);
• Развијање програма преквалификације и социјалног предузетништва како би се смањио висок ниво сиромаштва међу овом популацијом.

Зашто обележити Светски дан борбе против туберкулозе?

За већину, сваки дан је ТБ дан, али само једном годишње, 24. марта, очи јавности су усмерене на туберкулозу, што пружа огромне могућности:

• Скретање пажње јавности на то да туберкулоза није заборављена болест
• Анализу стања у области превенције, дијагностике и лечења ове болести
• Обезбеђивање политичке и друштвене посвећености борби против туберкулозе.

Светски дан борбе против туберкулозе обележава се широм света бројним манифеста-цијама. Ове године је тим поводом на иницијативу двојице италијанских уметника уприличен целодневни концерт који ће трајати од поноћи 23. марта до поноћи 24. марта. Састоји се од 48 концерата различитих музичких жанрова, од експерименталне до савремене музике, од класичне до џез и етно музике, у трајању од по 30 минута. Учествоваће музичари из 46 земаља света. Концерту се може бесплатно приступити из целог света путем интернета преко линка http://www.stazioneditopolo.it/24h-2017/index.html.

Концепт је осмишљен 2010. године од стране двојице пасионираних уметника и подржан од стране Глобалног програма за борбу против туберкулозе Светске здравствене организације. Музика је изабрана са циљем да се порука „Заједно против туберкулозе” пренесе што већем броју слушалаца.

Србија се, као и сваке године, и 24. марта 2017. године придружује светској кампањи обележавања Светског дана борбе против туберкулозе под истоименим слоганом. Ове године ће посебна пажња бити посвеће-на заједничким напорима да се „нико не запостави” осврћући се на проблем стигматизације, дискримина–ције и маргинализације, као и на превазилажење препрека у доступности квалитетне дијагностике и лечења.

Тога дана ће мрежа института/завода за јавно здравље заједно са здравственим установама за дијагностику и лечење туберкулозе и мрежом организација Црвеног крста Србије у градовима и општинама, спровести бројне здравствено промотивне активности и подстаћи дискусију и даљу сарадњу између установа система здравствене заштите, организација цивилног друштва, мреже институција социјалне заштите, лица и заједница, корисника здравствених услуга, креатора здравствене политике и свих партнера на побољшању превенције, обезбеђивању квалитетне дијагностике и лечења, али и обезбеђивање социјалне подршке оболелима кроз мултисекторске напоре узимајући у обзир научну заснованост да туберкулозу није могуће сузбити искључиво применом мера које су усмерене на дијагностику и лечење.

Постигнут је договор између Сектора за социјалну заштиту и бригу о породици Министарства за рад, борачка и социјална питања и Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у вези са припремом Упутства центрима за социјални рад и здравственим установама са алгоритмом за координацију и имплементацију соција–лне подршке за оболеле од мултирезистентне туберкулозе у оквиру постојећих модалитета остваривања права.

Република Србија бележи континуиран тренд смањења стопе пријављивања туберкулозе, са 37/100.000 у 2003. години на 13/100.000 становника у 2015. години, што Републику Србију сврстава међу земље са ниским оптерећењем туберкулозом у региону Европе. Међутим, неколико година уназад успешност лечења оболелих опада (преузмите компаративну анализу реализације програма).

Према пријавама достављеним на обрасцу број 1, у 2015. години пријављено је 962 случаја оболевања од свих облика туберкулозе, који подлежу обавезном пријављивању, што чини нотификациону стопу од 13,52/100.000 на 100.000 становника (преузмите епидемиолошке податке о ТБ).