Život bez duvana – za bolju budućnost novih generacija“ – 31. januar – NACIONALNI DAN BEZ DUVANA

Duvanski dim sadrži preko 7000 različitih supstanci, među kojima je preko 250 jedinjenja opasnih po zdravlje i oko 70 materija za koje je utvrđeno da izazivaju maligna obolenja. U svetu svake godine usled upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu prevremeno umire blizu osam miliona ljudi odnosno više od 20 000 svaki dan. U Srbiji, najmanje 15 000 ljudi prevremeno umre zbog pušenja.

Upotreba duvana je povezana sa nastanom brojnih bolesti. Gotovo da nema organa u ljudskom telu na koji duvan nema štetan uticaj, a dokazi o bolestima izazvanim duvanom se povećavaju već decenijama.

Od svih smrtnih slučajeva uzrokovanih kardiovaskularnim bolestima, 17% je uzrokovano upotrebom duvana i izloženosti duvanskom dimu. Pušenje je takođe povezano sa rakom pluća kao posledica direktnog izlaganja pluća karcinogenima u duvanskom dimu. Pored raka pluća, upotreba duvana povezana je sa oboljevanjem od drugih malignih oboljenja kao što su rak bešike, debelog creva i rektuma, jednjaka, jetre, pankreasa, traheje, bronha.  Upotreba duvana je faktor rizika za mnoge druge bolesti kao što su opstruktivna bolest pluća, astma, emfizem, hronični bronhitis, reumatoidni artritis, bolesti usta kao što su parodontitis i mnogi drugi. Pored toga, upotreba duvana utiče i na reproduktivne organe, pa tako može uticati i na smanjenje plodnosti. Upotreba duvana je takođe povezana sa povećanim rizikom umiranja kod obolelih od nekih zaraznih bolesti kao što je tuberkuloza.

Posebno osetljiva populacija su mladi, a većina današnjih pušača prvu cigaretu je zapalila tokom adolescencije.  Rano otpočinjanje pušenja povezano je sa intenzivnijim pušenjem u odrasloj dobi i češćom pojavom zdravstvenih problema povezanih sa pušenjem. Mladi koji puše, pored većeg rizika oboljevanja od brojnih hroničnih nezaraznih obolenja tokom života, obično su manje fizički aktivni i imaju više problema sa disajnim organima.

Deca su posebno osetljiva i na izloženost duvanskom dimu iz okruženja, koji kod dece i odojčadi uzrokuje brojne zdravstvene probleme kao što su češći i jači napadi astme, respiratorne infekcije i infekcije uha. Nepušači koji su izloženi duvanskom dimu   udišu iste kancerogene materije kao i pušači. Što je veći nivo izloženosti duvanskom dimu, veći je rizik od razvoja  raka pluća, bolesti srca i krvnih sudova i drugih obolenja.

U okviru obeležavanja Nacionalnog dana bez duvana posebno se apeluje na roditelje da zaštite svoju decu od duvanskog dima, jer mala deca često nemaju mogućnost izbora boravka u prostori bezu duvanskog dima.

Pored direktnoj izloženosti duvanskom dimu zdravlje ugrožavaju i ostaci štetnih materija iz duvanskog dima koji se dugo nakon pušenja duvana zadržavaju na odeći, nameštaju, zavesama, zidovima, krevetu i posteljini, tepisima, igračkama, vozilima itd. i ne mogu se eliminisati provetravanjem. Radi se, u stvari, o česticama iz duvanskog dima koje prianjaju za površine, a ne o duvanskom dimu u užem smislu reči. Sa tih površina, čestice se mogu oslobađati, pretrpeti hemijsku transformaciji ili se akumulirati. Sve je više podataka iz istraživanja o štetnim efektima „zadržanog duvanskog dima”, na koje su najosetljiviji najmlađi – odojčad i mala deca.

Roditelji mogu da zaštite decu od duvanskog dima ukoliko:

Ne dozvole pušenje unutar ili u blizini kuće.

Ne dozvole pušenje u autu, čak ni kada je otvoren prozor.

Zalažu se da vrtići, škole i sva druga mesta na kojima deca provode vreme budu bez duvanskog dima.

U svakoj prilici za boravak svoje porodice biraju objekte, javne površine, prostorije i restorane u kojima pušenje nije dozvoljeno i budu  svesni činjenice da delimična zabrana pušenja ne pruža zaštitu od izloženosti duvanskom dimu.

U okviru obeležavanja ovogodišnjeg Nacionalnog dana bez duvana, ističu se i novi izazovi u kontroli duvana kao što su upotreba nargila i elektronskih cigareta među mladima. Posebno zabrinjava porast učestalosti  istovremene upotrebe više duvanskih proizvoda ili elektronskih cigareta i duvana.

Podaci o upotrebi duvana među mladima u Srbiji

Rezultati Globalnog istraživanja upotrebe duvana kod mladih (Global Youth Tobacco Survey (GYTS)) koje je sprovedeno 2017. godine od strane Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ uz podršku Ministarstva zdravlja, Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja i Svetske zdravstvene organizacije, među učenicima starosti od 13 do 15 godina na reprezentativnom uzorku svih škola u Srbiji  pokazuju da:

11% učenika puši cigarete, podjednako devojčice i dečaci

6% učenika koristi elektronsku cigaretu

6 od 10 sadašnjih pušača pokušalo je da prestane sa pušenjem u prethodnih 12 meseci.

70,4% učenika koji sada puše cigarete dolazi do cigareta tako što ih kupuje u prodavnicama, samoposlugama ili na kioscima.

82,6% onih učenika koji kupuju cigarete nije bilo sprečeno da ih kupi zbog svojih godina.

61% mladih izloženo je duvanskom dimu na zatvorenim javnim mestima

82,2% učenika podržava zabranu pušenja u zatvorenim javnim mestima.

Rezultati Istraživanje o zdravstvenom ponašanju školske dece (Health behaviour in school-aged children survey, HBSC) koje je u Srbiji   realizovano 2018 godine u 101 osnovnoj i srednjoj školi u Srbiji uz podršku Ministarstva zdravlja i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pokazuju da je:

procenat učenika petih i sedmih razreda osnovnih škola koji su bar jednom popušili cigaretu više od tri puta manji (2,6% i 7,1% redom) u poređenju sa prvim razredima srednjih škola u kojima je cigarete probao skoro svaki treći učenik (28,3%).

nargile ikada tokom života pušila skoro jedna trećina učenika prvih razreda srednjih škola (29,3%), a u prethodnih 30 dana skoro svaki peti učenik (16,6%).