Polno prenosive bolesti (PPB) su infektivne bolesti koje se prenose putem seksualnog odnosa. Prema istraživanjima preko 20% seksualno aktivnog stanovništva ima bar jednu polno prenosivu bolest sa tendencijom porasta broja novoobolelih. Većina polno prenosivih infekcija protiče bez simptoma.

Najčešće pominjane polno prenosive bolesti su: gonoreja, sifilis, meki šankr, venerični limfogranulom,  postoje i druge bolesti koje se mogu preneti polnim kontaktom: AIDS, genitalni herpes, Hepatitis B, hepatitis C, hlamidija, kandidijaza, trihomonijaza i druge.

  • Chlamydia trachomatisje jedna od najčešćih polno prenosivih bakterija. Oko 75% zaraženih žena i 50% zaraženih muškaraca nema simptome, tako da većina infekcija ostaje neprepoznata i nelečena, što pogoduje nekontrolisanom širenju bolesti. Ukoliko su simptomi prisutni, kod žena se javlja peckanje pri mokrenju, pojačan vaginalni sekret, svrab, bol u donjem delu leđa, bol pri seksualnom odnosu, vaginalno krvarenje između ciklusa. Kod muškaraca se javlja peckanje pri mokrenju, sekrecija iz uretre, bolni i otečeni testisi, ponekad i svrab. Ukoliko se ne leči, hlamidija može izazvati prostatitis i epididimitis kod muškaraca, a kod žena zapaljenje jajovoda, koje u slučaju hronične infekcije može dovesti do njihove neprohodnosti i steriliteta.
  • Neisseria gonorrhoeae je bakterija koja izaziva infekciju poznatu kao gonoreja, triper ili kapavac. Najčešći simptomi kod muškaraca su osećaj peckanja pri mokrenju, iscedak iz uretre, bolni ili otečeni testisi. Žene često nemaju nikakve simptome, ali kada se jave, to može biti osećaj peckanja pri mokrenju, žućkasti secret, krvarenje između ciklusa iz vagine. Ova bakterija izaziva i infekcije rektuma (sa pojavom sekreta iz anusa, krvarenja, otoka, svraba), retko i infekcije grla.
  • Mikoplazmekolonizuju sluzokožu urogenitalnog trakta kod većine seksualno aktivnih osoba. Ukoliko dođe do razvoja infekcije ovim bakterijama, one uglavnom protiču bez simptoma.

Mycoplasma hominis je vrsta mikoplazme koja može izazvati zapaljenje jajovoda, ali i   infekcije u trudnoći i posle porođaja.

Mycoplasma genitalium je, pored ureaplazme, glavni uzročnik nespecifičnog (nehlamidijalnog/negonokoknog) uretritisa kod muškaraca. Kod žena, često doprinosi nastanku bakterijske vaginoze.

  • Ureaplasma urealyticum i Ureaplasma parvummogu izazvati različite oblike urogenitalnih infekcija koje obično prolaze bez simptoma. Ukoliko se ne leče mogu dovesti do problema sa fertilitetom (smanjene prohodnosti jajovoda, smanjene pokretljivosti i brojnosti spermatozoida). Ureaplazme izazivaju i infekcije plodovih ovojnica, posebno u prvom trimestru trudnoće.
  • Trihomonas vaginalisizaziva polno prenosivu bolest trihomonijazu. Najčešće se javlja kod mladih, seksualno aktivnih žena. Često protiče bez ikakvih simptoma. Kada se pojave, simptomi kod žena su zelenkasto-žuti, penasti vaginalni sekret snažnog mirisa, bol pri mokrenju, svrab, iritacija tokom seksualnog odnosa, a kod muškaraca peckanje pri mokrenju i pojava sekreta.
  • Herpes simplex virus tip 2 (HSV2) izazivaju infekcije kože i sluzokože genitalne regije (genitalni herpes). Manifestuju se u vidu osipa sa mehurićima (vezikulama) praćenog otokom i bolom, ponekad i opštim simptomima. Nakon primoinfekcije virus se zadržava u senzornim ganglionima kičmene moždine u latentnom (prikrivenom) stanju i može se reaktivirati, obično zbog slabljenja imunog odgovora organizma.

Najvažnije mere prevencije:

  1. Edukacija javnosti i posebno rizičnih grupa o polno prenosivim bolestima i metodama zaštite (pravilna upotreba kondoma), uključujući izbegavanje promiskuiteta i uspostavljanje monogamnih veza među zdravim partnerima.
  2. Vakcinacija po kalendaru vakcinacije ili vakcinacija rizičnih grupa za agense za koje postoji vakcina (HBV, HPV).
  3. Serološko testiranje trudnica i lečenje u skladu sa indikacijama za prevenciju kongenitalne infekcije.

Najvažnija mera suzbijanja polnih bolesti: rano otkrivanje i lečenje obolelih osoba i njihovih seksualnih partnera kako bi se prekinuo lanac infekcije.