За светски дан здравља, 7. април 2013. године, СЗО и њени партнери фокусирани су на глобални проблем високог крвног притиска. Иако висок крвни притисак погађа више него једног од три одрасла човека, широм света, подсећају да је великим делом неоткривен.
Висок крвни притисак, познат и као повишен крвни притисак, повећава ризик од настанка срчаног удара и шлога. Такође, може узроковати и поремећаје бубрега, поремећаје срчаног ритма, слабост срца, поремећаје вида и друге. Ризик од настанка ових компликација већи је ако постоји још неки ризик за настанак кардиоваскуларних болести, као што је, на пример, шећерна болест.
ВИШЕ ОД ЈЕДНЕ НА ТРИ ОДРАСЛЕ ОСОБЕ У СВЕТУ ИМА ПОВИШЕН КРВНИ ПРИТИСАК.
односно, 40% одраслих са 25 и више година, у свету, имао је повишен крвни притисак у 2008. години.
Пропорција расте са старошћу, 1-10 особа у 20-тим и 30-тим годинама живота, до 5-10 особа у 50-тим годинама живота.
Преваленца високог крвног притиска највећа је у неким ниско развијеним земљама Африке, где више од 40% – 50% одраслог становништва има висок крвни притисак.
У скоро свим високо развијеним земљама, широко спровођена дијагностика и лечење са јефтиним и приступачним лековима, довели су значајног смањења просечног нивоа крвног притиска становништва – а што је допринело смањењу смртности од болести срца.
На пример, у 1980. години, скоро 40% одраслих Европског региона СЗО и 31% одраслих Америчког региона СЗО имао је висок крвни притисак. Од 2008. године, овај проценат је опао на 30% односно 23%, што је за поштовање.
Код многих људи, у земљама у развоју, висок крвни притисак остаје недијагностикован, тако да недостаје и лечење које би значајно смањило ризик смртности и инвалидности од болести срца и шлога.
Ситуација у Србији
У Србији приближно 47% одраслог становништва има повишен крвни притисак, односно, сваки други одрасли мушкарац и 2/5-не одраслих жена. Међутим, према резултатима истраживања здравственог стања одраслог становништва Србије, скоро половина оних који су приликом истраживања имали повишене вредности крвног притиска нису знали да имају повишен крвни притисак. Такође, више од половине оних који знају да имају повишен крвни притисак, не узима лекове, или због недостатка финансијских средстава, и/или става да им лекови нису потребни.
Фактори ризика за настанак повишеног крвног притиска укључују пушење, неправилну исхрану, физичку неактивност. Сваки трећи одрастао становник и свака пета млада особа (узраста од 15 до 19 година) у Србији, у категорији је свакодневних пушача. Недовољно је физички активно 68% становника. 20% становника не размишља о здрављу приликом избора намирница.
Висок крвни притисак може се и превенирати и лечити.
У неким развијеним земљама, превенција и лечење, заједно са другим факторима ризика, довела је до смањења смртности од болести срца.
Ризик од развоја високог крвног притиска може се смањити:
– смањењем уноса соли
– уравнотеженом исхраном
– редовном физичком активношћу
– одржавањем здраве телесне масе
– избегавањем алкохола
– избегавањем употребе дувана
Циљеви кампање светског дана здравља 2013
– повећање пажње о проблему повишеног крвног притиска
– здраво понашање
– унапређење детекције
– здраво окружење
Крајњи циљ Светског дана здравља 2013 је утицај на смањење броја обољења срчаног удара и шлога.
Специфични циљеви кампање:
– повећање пажње о узроцима и последицама високог крвног притиска
– обезбеђење информација о могућностима превенције високог крвног притиска
– подстицање одраслих да проверавају свој крвни притисак и следе савете здравствених професионалаца
– подстицање само-помоћи у превенцији високог крвног притиска
– учинити мерење крвног притиска доступним за све
– подстаћи националне и локалне ауторитете за креирање здравих окружења, односно околине која може омогућити здраво понашање
Заступљеност повишеног крвног притиска у Војводини
У публикацији Института за јавно здравље Војводине „Здравствено стање становништва АП Војводине 2011. године“ приказани су подаци Националне студије „Истраживање здравља становника Србије“ из 2006. године, по којима повишени крвни притисак има 49,3% одраслог становништва у Војводини. Са старењем се повећава број особа са хипертензијом, тако да се након 54 године овај број повећава на 70,7%, а након 64 године на 79,7%.
Графикон
Проценат одраслог становништва са повишеним крнвим притиском по полу и старости у Војводини
Извор: Публикација Института за јавно здравље Војводине „Здравствено стање становништва АП Војводине 2011. године“
Табела:
Преваленција повишеног крвног притиска код одраслог становништва по полу и старости у Војводини
Kрвни притисак |
ПОЛ (%) |
СТАРОСТ (%) |
||||||
Женски | Мушки | 20-34 | 35-44 | 45-54 | 55-64 | 65+ | Укупно | |
Нормалан крвни притисак |
49,7 |
51,9 |
85,2 |
69,6 |
51,3 |
29,3 |
20,1 |
50,5 |
Хипертензија |
50,3 |
48,1 |
14,8 |
30,4 |
48,7 |
70,7 |
79,7 |
49,3 |
Извор: Публикација Института за јавно здравље Војводине „Здравствено стање становништва АП Војводине 2011. године“
Повишен крвни притисак
Под повишеним крвним притиском сматрају се вредности притиска изнад 140/90 милиметара живиног стуба (mmHg).
Ризик за појаву болести срца и крвних судова се удвостручује са сваким увећањем дијастолног (доњег) крвног притиска за 10 mmHg или са сваким увећањем систолног (горњег) крвног притиска за 20 mmHg.
Симптоми и знаци повишеног крвног притиска
На самом почетку болести повишен крвни притисак није праћен видљивим симптомима и знацима. Како болест напредује, јављају се симптоми као што су главобоља у потиљачном пределу, осећај тежине у глави… вртоглавица… несвестица… топлина у лицу… крварење из носа… зујање у ушима… лупање срца… несаница…
Повишен крвни притисак јако оптерећује срце и крвне судове, па особе са повишеним вредностима крвног притиска имају троструко већи ризик за појаву срчаног и можданог удара.
Превенција и лечење
Редовна контрола крвног притиска, усвајање здравих стилова живота, редовне контроле код лекара, и узимање лекова према упутству лекара, основни су кораци у контроли крвног притиска.
Нагли скок крвног притиска може бити озбиљно стање, опасно по живот, и захтева хитну интервенцију лекара.
СРБИЈА ЗА ЗДРАВО СРЦЕ
Лифлет:
ЛИНКОВИ:
http://www.who.int/campaigns/world-health-day/2013/en/index.html
http://www.who.int/gho/ncd/risk_factors/blood_pressure_prevalence/en/index.html
http://www.euro.who.int/en/who-we-are/whd/world-health-day-2013
http://www.izjzv.org.rs/index.php?s=1&m=3&id=814
http://www.batut.org.rs/index.php?content=468
http://www.batut.org.rs/download/aktuelno/Poster%20sdz%202013.pdf
http://www.ikvbv.ns.ac.rs/sr/saveti_i_uputstva/hipertenzija
http://www.ikvbv.ns.ac.rs/images/stories/razno/hipertenzija.pdf
http://www.stetoskop.info/Uradi-sam-samomerenje-krvnog-pritiska-264-s1-content.htm
iz Vodiča kliničke prakse:
Arterijska hipertenzija, Nacionalni vodič dobre kliničke prakse, Republika Srbija, Ministarstvo zdravlja, Klinički vodič 7/11, Beograd, 2012; Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča dobre kliničke prakse
Arterijska hipertenzija
Epidemiologija (1)
Prema Finalnom izveštaju i osnovnim rezultatima Istraživanja zdravlja stanovnika Republike Srbije u 2006. godini koje je sproveo Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, 46,5% odraslih stanovnika je imalo povišen sistolni (≥140 mmHg) ili dijastolni (≥90 mmHg) krvni pritisak ili je uzimalo lekove za snižavanje krvnog pritiska, što ukazuje na hipertenziju ili potencijalnu hipertenziju. Ovo predstavlja porast u odnosu na 2000. godinu, kada je procenat stanovništva sa hipertenzijom iznosio 44,5%. Prosečna vrednost sistolnog krvnog pritiska je 2006. godine bila 134,2 mmHg (136,3 mmHg kod muškaraca, a 131,9 mmHg kod žena), a dijastolnog krvnog pritiska 82,0mmHg (83,4 mmHg kod muškaraca, a 80,5 mmHg kod žena).
Antihipertenzivne lekove je u 2006. godini uzimalo 24,1% odraslih stanovnika Srbije. Svaka druga osoba sa hipertenzijom ili potencijalnom hipertenzijom (51,3%) uzimala je antihipertenzivne lekove, što je značajno više nego u 2000. godini (46,5%). Redovno je uzimalo antihipertenzivne lekove u 4 nedelje koje su prethodile istraživanju 68,2% stanovnika sa povišenim krvnim pritiskom, značajno više nego u 2000. godini kada je to činilo 49,8%.
Definicije (1)
Pod arterijskom hipertenzijom se najčešće smatraju vrednosti sistolnog krvnog pritiska ≥140 mmHg i dijastolnog krvnog pritiska ≥90 mmHg. Međutim, brojna istraživanja su pokazala da se dugoročna prognoza u pojedinim grupama visokorizičnih bolesnika može poboljšati ukoliko su postignute ciljne vrednosti krvnog pritiska još niže od ovih vrednosti (npr. kod osoba sa proteinurijom ili rizikom od šloga). Arterijski krvni pritisak se prema predlogu Joint National Committee (11), može klasifikovati na osnovu srednje vrednosti dva ili više odgovarajućih merenja na svakom od dva ili više uzastopnih pregleda, a
- Normalan arterijski krvni pritisak: sistolni <120 mmHg i dijastolni <80 mmHg
- Prehipertenzija: sistolni 120-139 mmHg ili dijastolni 80-89 mmHg
- Hipertenzija
– Stadijum 1: sistolni 140-159 mmHg ili dijastolni 90-99 mmHg
– Stadijum 2: sistolni ≥160 mmHg ili dijastolni ≥100 mmHg
Izolovana sistolna hipertenzija je stanje u kojem je sistolni krvni pritisak ≥140 mmHg, a dijastolni ≤90 mmHg, dok je izolovana dijastolna hipertenzija stanje u kojem je sistolni krvni pritisak ≤140 mmHg, a dijastolni ≥90 mmHg.
Ova podela se odnosi na odrasle osobe koje nisu na antihipertenzivnoj terapiji i koje nisu akutno obolele.
Ukoliko postoji razlika u kategoriji sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska, težinu hipertenzije određuje ona koja je viša.
Slična, ali ne i identična, podela predložena je od strane European Society of Hypertension(3)[1]:
- Optimalan arterijski krvni pritisak: sistolni <120 mmHg i dijastolni <80 mmHg
- Normalan arterijski krvni pritisak: sistolni 120-129 mmHg i/ili dijastolni 80-84 mmHg
- Visok-normalan arterijski krvni pritisak: sistolni 130-139 mmHg i/ili dijastolni 85-89 mmHg
- Hipertenzija:
– Stadijum 1: sistolni 140-159 mmHg i/ili dijastolni 90-99 mmHg
– Stadijum 2: sistolni 160-179 mmHg i/ili dijastolni 100-109 mmHg
– Stadijum 3: sistolni ≥180 mm i/ili dijastolni ≥110 mmHg
– Izolovana sistolna hipertenzija: sistolni ≥140 mmHg i dijastolni <90 mmHg
Hipertenzivna kriza predstavlja akutno povećanje (skok) vrednosti krvnog pritiska, pri čemu vrednosti sistolnog pritiska obično prelaze vrednosti od 180 mmHg, a dijastolnog preko 120 mmHg (12). U literaturi je prihvaćena anglosaksonska klasifikacija hipertenzivne krize prema toku, načinu lečenja i prognozi. Po toj klasifikaciji hipertenzivne krize se obično dele u dve velike grupe:
– I red hitnosti (eng. hypertensive emergencies), i
– II red hitnosti (eng. hypertensive urgencies).
Hipertenzivna kriza I reda hitnosti podrazumeva akutne, po život opasne skokove vrednosti krvnog pritiska >180/120mmHg u čijoj se osnovi najčešće nalazi maligna ili akcelerirajuća hipertenzija, ali se može javiti i kod prethodno normotenzivnih osoba (npr. nakon povreda glave, perioperativno, eklampsije). Ranije se o malignoj i akcelerirajućoj hipertenziji govorilo kao o dva entiteta. Pri tome se prvenstveno mislilo na tok hipertenzije pri čemu je maligna hipertenzija podrazumevala dugodišnju i na terapiju rezistentnu hipertenziju (nekontrolisana hipertenzija) kod koje su bolesnici često imali navedene granične vrednosti za hipertenzivnu krizu. Akcelerirajuća hipertenzija je u tom smislu podrazumevala one bolesti kod kojih postoji hipertenzija sa uglavnom dobro regulisanim vrednostima krvnog pritiska (renovaskularna ili endokrina hipertenzija) ili su te vrednosti bile do skora sasvim normalne (gestaciona hipertenzija sa preeklampsijom i eklampsijom). Kao drugi parametar za razlikovanje ovih oblika hipertenzije prihvaćene su promene na očnom dnu (hipertenzivna retinopatija). Kriterijum retinopatije je podrazumevao postojanje eksudata i hemoragija u akcelerirajućoj hipertenziji dok je kod maligne morao da postoji i edem papile, pored eksudata i hemoragije. Ispitivanja koja su raĎena u poslednjoj dekadi pokazuju da bolesnici koji imaju edem papile nemaju lošiju prognozu od onih koji fundoskopskim pregledom imaju samo eksudat i hemoragiju. Kako oba „oblika“ hipertenzije imaju slične karakteristike, komplikacije (prolazna ili trajna oštećenja ciljnih organa – npr. intracerebralna ili subarahnoidna hemoragija, encefalopatija, lakunarni infarkti, retinopatija, edem pluća, akutni infarkt miokarda, nefroskleroza, akutna bubrežna insuficijencija), tok i ishod, danas se maligna i akcelerirajuća hipertenzija smatraju jednim oblikom teške hipertenzije. Hipertenzivna kriza II reda hitnosti takode podrazumeva povišene vrednosti krvnog pritiska iznad istih vrednosti kao i kod I reda hitnosti (krvni pritisak >180/120mmHg). Kod ovog oblika hipertenzivne krize obično nema znakova oštećenja ciljnih organa, a kratkoročni kardiovaskularni i cerebrovaskularni rizik je manji u odnosu na hipertenzivnu krizu I reda hitnosti.
Termin esencijalna (idiopatska, primarna) hipertenzija odnosi se na hipertenziju čiji je uzrok nepoznat, odnosno ne može se povezati sa oboljenjem/stanjem za koje je poznato da uzrokuje hipertenziju.
Pod sekundarnom hipertenzijom podrazumeva se hipertenzija koja je udružena sa oboljenjem/poremećajem za koje je poznato da uzrokuje hipertenziju.
Izvor:
Arterijska hipertenzija, Nacionalni vodič dobre kliničke prakse, Republika Srbija, Ministarstvo zdravlja, Klinički vodič 7/11, Beograd, 2012; Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča dobre kliničke prakse
sa Linka:
[1] Autori ovog vodiča preporučuju ovu podelu arterijske hipertenzije.
Кључне поруке светског дана здравља 2013
СВЕТСКА ЗДРАВСТВЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА
ПРОБЛЕМ
– Висок крвни притисак може довести до срчаног удара, шлога и других озбиљних здравствених проблема.
– Он угрожава више од једне од три одрасле особе у доводи до више од 9 милиона смртних случајева у свету сваке године.
– Висок крвни притисак може узроковати отказивање бубрега, слепило, пуцање крвних судова и оштећење мозга
– Многи људи не знају да имају повишен крвни притисак зато што он не узрокује увек симптоме.
– Иако захтева озбиљно дијагностиковње и лечење, многи немају доступну здравствену заштиту, нарочито у ниско и средње развијеним земљама.
РЕШЕЊЕ
– Висок крвни притисак превенира се и лечи.
– Контрола високог крвног притиска, заједно са контролисањем осталих фактора ризика, главни је пут превенирања срчаног удара и шлога.
– Рана детекција је кључ успеха; СВИ ТРЕБА ДА ЗНАЈУ КОЛИКИ ИМ ЈЕ КРВНИ ПРИТИСАК
– Ризик од развоја високог крвног притиска може се смањити: редукцијом уноса соли, урванотеженом исхраном, редовним вежбањем, избегавањем алкохола, избегавањем употребе дувана.
– За многе људе, ПРОМЕНЕ ЖИВОТНОГ СТИЛА су довољне за контролу крвног притиска.
– За друге, потребни су ЛЕКОВИ. Постоје лекови који нису скупи, и који су делотоворни.
– Неопходно је да детекција и контрола високог крвног притиска (мерење, здравствени савет и лечење) иду симултано са редукцијом осталих фактора ризика који узрокују настанак срчаног удара и шлога, као што је дијабетес и употреба дувана.
– Ово би требали бити кључни елементи примарне здравствене заштите у свим земљама, и саставни део напора у смањењу растућег терета незаразних болести.