У 20 градова и више од 30 средњих школа широм Србије 10. и 11. јуна реализује се кампања „ХИВ КЉУЧНЕ РЕЧИ – ЗАШТИТИ СЕ ЗНАЊЕМ”, кроз одржавање 2 школска часа, истовремено у свим школама.
Кампању реализује Министарство здравља Републике Србије кроз ХИВ пројекат који се финансира из донације Глобалног фонда за борбу против сиде, туберкулозе и маларије.
Активности се спроводе кроз учешће три министарства – Министарство здравља, Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Министарство омладине и спорта, која ће координирано радити са надлежним здравственим институцијама, Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, институтима/заводима за јавно здравље, канцеларијама за младе и невладиним организацијама из 20 градова у Србији.
Предвиђено је да едукацијом буду обухваћени ученици 3. разреда средњих школа, по унапред утврђеном јединственом курикулуму.
Градови у којима се организују специјални двочаси посвећени знању о ХИВ-у су: Суботица, Сомбор, Нови Сад, Кикинда, Сремска Митровица, Београд, Шабац, Ваљево, Пожаревац, Ужице, Чачак, Крагујевац, Ћуприја, Зајечар, Краљево, Крушевац, Ниш, Пирот, Лесковац, Врање.
Циљеви кампање „ХИВ КЉУЧНЕ РЕЧИ – ЗАШТИТИ СЕ ЗНАЊЕМ”
Кампања има за циљ да на интересантан начин младима пренесе суштинска знања о ХИВ-у, начину превенције и значају саветовања и тестирања на ХИВ, али и да створи окружење које се бори против стигматизације и дискриминације особа које живе са ХИВ-ом, као и особа које су под повећаним ризиком од ХИВ-а.
Метод рада
Специјални двочас имаће мултимедијални интерактивни карактер, јер ће ученици знање о ХИВ-у добијати кроз питања и одговоре, штампани материјал (лифлете), кратки едукативни филм и низ интересантних радионица.
Ови часови ће бити праћени евалуацијом која ће омогућити да се овај вид едукације унапреди у складу са потребама ученика, као и да се тако унапређен спроводи и у наредној школској години у већем броју школа.
Кључне теме које ће се обрађивати на двочасу
– Опште информације о ХИВ-у и другим полно преносивим инфекцијама;
– Начини преноса и заштита;
– Ризична понашања када је у питању добијање ХИВ-а и других полно преносивих инфекција;
– Смањење стигме и дискриминације када су у питању особе које живе са ХИВ-ом, али особе које су под повећаним ризиком од ХИВ-а;
– Смањење страхова и предрасуда када је у питању одлазак на саветовање и тестирање на ХИВ;
– Разбијање предрасуда и мотивација младих да прихвате различитост у било којим областима живота.
Едукатори
У свим школама у 20 градова у Србији у реализацији двочаса ће као едукатори учествовати епидемиолози из института/завода за јавно здравље, као и вршњачки едукатори из канцеларија за младе и представници невладиних организација посвећених борби против ХИВ-а.
Истраживања су показала да смо у претходним годинама успели у ширењу информација о томе како се ХИВ преноси, али још увек постоји велики степен предрасуда, као и заблуда о томе шта јесте а шта није ризично понашање. И даље, мали број људи сопствено понашање види као ризично, а податак о веома реткој употреби кондома показује у каквој заблуди већина нас живи.
Већина младих процењује да им је знање које тренутно имају о сиди и ХИВ-у довољно, али се показује да немали број испитаника о ХИВ-у и АИДС-у не знају довољно, а да притом нису свесни тог незнања.
Оно што је, међутим, најважније јесте да млади желе да се информишу о сиди и ХИВ-у и да правилно оцењују да је сида веома озбиљан проблем у нашој средини. Већа доступност информацијама води ка доброј превенцији, тј. заштити од добијања овог вируса.
Такође, приметно је смањење стигме и дискриминације, али ниво подршке особама које живе са ХИВ-ом још увек није задовољавајући.
Епидемиолошка слика
Према подацима Института за јавно здравље Србије почетком 2013. године у Србији је 1715 особа живело са ХИВ-ом, али се процењује да постоји још толико особа које ни не знају да су инфициране овим вирусом.
Током 2012. године новооткривено је 125 особа инфицираних ХИВ-ом.
Од 2002. године региструје се пораст учешћа младих узраста 15–29 година међу новодијагностикованим ХИВ позитивним особама (47% у 2008, односно 34% у 2012. у односу на 22% током 2002. године).
Међу свим регистрованим особама оболелим, односно умрлим од АИДС-а у периоду 1985–2012. година свака шеста особа је била узраста 15–29 година.
У периоду 2008–2012. година уочен је двоструки пораст учешћа младих узраста 20–29 година међу оболелима од АИДС-а (16% у 2012. години према 7,5% у 2008. години).
Од почетка епидемије, 1985. године, Београд је најтеже погођен ХИВ епидемијом (више од 70% свих регистрованих особа инфицираних ХИВ-ом живи у Београду, а управо у главном граду се и највећи број особа тестира. Чак половина свих добровољних саветовања и тестирања на ХИВ током 2012. године је реализована у Београду – 4357 тестираних особа тј. 51%).
ЛИНКОВИ:
http://www.batut.org.rs/index.php?content=509