Поводом обележавања 1. децембра светског дана борбе против сиде, у РPandora Beads Australia runепублици Србији се кампања ове године реализује под слоганом „НИЈЕДАН ЖИВОТ ИЗГУБЉЕН ЗБОГ СИДЕ!“ са акцентом на промоцију значаја правоPandora Bracelets Australiaвременог тестирања на HIV, на саветовање за све особе које су имале неки ризик у ближој или даљој прошлости, као и на рано укључивање особа инфицираних HIV-ом у специфично лечење.
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 20. новембром 2013. године у Републици Србији су регистроване 2962 особе инфициране HIV-ом, од којих је 1678 особа оболело, док је 1058 особа умрло од АIDS-а, а још 96 особа инфицираних HIV-ом је умрло од болести или стања која нису повезана са HIV-ом.
У Србији тренутно 1808 особа живи са HIV-ом, а процењује се да још око 1800 особа у нашој земљи не зна да је инфицирано HIV-ом (50%). Знајући да HIV инфекција може у просеку од 7 до 10 година протицати без манифестних клиничких знакова и симптома, једини начин да се HIV инфекција открије јесте да се особа која је имала неки ризик у прошлости (нпр. успутни, случајни сексуални однос без кондома, више сексуалних партнера, незаштићен сексуални однос са особом истог или супротног пола непознатог HIV статуса, размена прибора за узимање наркотика, тетовирање или пирсинг употребом нестерилног прибора и сл) тестира на HIV.
Овогодишња кампања у Републици Србији се реализује под слоганом „НИЈЕДАН ЖИВОТ ИЗГУБЉЕН ЗБОГ СИДЕ!” имајући у виду да је кључна активност управо промоција значаја правовременог тестирања на HIV, праћеног саветовањем за све особе које су имале неки ризик у ближој или даљој прошлости, а ради раног укључивања особа инфицираних HIV-ом у специфично лечење комбинацијом високо потентних антиретовирусних лекова, које пак омогућава успешну контролу репликације HIV-а и следствено томе значајно одлагање оболевања и умирања од AIDS-а, тако да се данас са HIV-ом може живети дуго и квалитетно.
Активности које прате обележавање 1. децембра добар су пример јединствености и свеобухватности националног одговора на HIV епидемију, при чему свака институција, установа и организација/удружење преузима водећу улогу у оквиру својих компетенција, међусобно се допуњујући. У сарадњи са Министарством здравља, институтима и заводима за јавно здравље, Министарством омладине и спорта – канцеларијама за младе, УН агенцијама, цивилним сектором, Унијом организација Србије које се баве заштитом особа које живе са HIV-ом, домовима здравља, Црвеним крстом Србије, школама и медијима, поред већ традиционалних трибина и бројних активности организованих на јавним местима, биће реализоване бројне интерактивне едукације у школама и на факултетима, као и интензивирано пружање услуге добровољног, бесплатног и анонимног саветовања и тестирања у институционалним саветовалиштима за HIV и друге полно преносиве инфекције са фокусом на припаднике из популација које су под повећаним ризиком од инфекције HIV-ом.
Наша земља се активно укључила у Европску недељу тестирања, покренуту од паневропске иницијативе HIV у Европи, која се реализује широм Европе у периоду од 22. до 29. новембра. Ова пилот акција се спроводи у партнерству са више од 400 институција и организација под слоганом „Причај о HIV-у. Тестирај се на HIV”, а има за циљ подизање свести о важности тестирања на HIV у друштвеној заједници, међу здравственим радницима и доносиоцима законских регулатива, као и смањење стигме везане за HIV кроз нормализацију тестирања и прихватање европских водича/смерница за тестирање на HIV. Неприхватљива је чињеница да у Европи тренутно 30–50% од преко 2 милиона особа који живе са HIV-ом не знају да су инфицирани HIV-ом, а да половина новооткривених HIV позитивних особа своју дијагнозу открију касно, у узнапредовалим стадијумима HIV инфекције, када су резултати лечења значајно лошији, као и прогноза преживљавања, а није занемарљив ни утицај на даље прношење HIV-а и повећање материјалних средстава како на нивоу појединца, тако и на нивоу здравственог система.
Национална кампања поводом обележавања 1. децембра у Србији почела је крајем новембра и трајаће до средине децембра (добровољно, бесплатно, поверљиво или анонимно саветовање и тестирање на HIV у саветовалиштима при институтима и заводима за јавно здравље и другим здравственим установама, као и на терену у партнерству са удружењима која спроводе превентивне програме у кључним популацијма под повећаним ризиком од HIV-а, трибине, предавања у школама, радионице, конференције и гостовања на медијима, уметничке изложбе, перформанси, хуманитарни концерти и друге активности). Дана 27. новембра биће одржана конференција за представнике медија у просторијама Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, док ће 1. децембра бити одржана традиционална централна јавна манифестација на Тргу Републике у Београду од 13 до 16 часова, где ће на штандовима активисти из државног и цивилног сектора делити пригодан информативно-едукативни материјал и кондоме, као и давати информације о доступним услугама, док ће сви заинтересовани грађани и грађанке који су имали неко ризично понашање у ближој или даљој прошлости моћи да се посаветују и бесплатно и анонимно тестирају на HIV у Градском заводу за јавно здравље и у Заводу за заштиту здравља стдената у Београду. Активности сличног садржаја ће се реализовати и у многим градовима Србије.
Мапа активности у склопу обележавања камапање Светски дан борбе против сиде
HIV епидемија у свету крајем 2012. године
Према проценама UNAIDS-а од почетка HIV епидемије закључно са 2012. годином у свету je око 75 милиона особа инфицирано HIV-ом, док је 36 милиона особа умрло од AIDS-а. Према истом извору података крајем 2012. године у свету је 35,3 милиона особа живело са HIV-ом (32,2 -38,8 милиона), што је за 18% више у односу на 2001. годину (30 милиона). Од процењених 35,3 милиона особа које су живеле са HIV-ом 3,3 милиона су деца млађа од 15 година.
Процењена преваленција HIV инфекције у популацији одраслих узраста 15-49 година крајем 2012. године у свету је била на прошлогодишњем нивоу – 0,8%.
Процене указују да је крајем 2012. године 9,7 милиона особа инфицираних HIV-ом било на антиретровирусној терапији у сиромашним и средње богатим земљама, што представља пораст за 20% за само годину дана, тј. у односу на 2011. годину (8,1 милион), односно 61% свих особа инфицираних HIV-ом које су у потреби за лечењем према терапијским смерницама СЗО из 2010. године (16 милиона). Забрињава и податак да је само 34% деце у потреби обухваћено специфичним лечењем у односу на 64% одраслих особа инфицираних HIV-ом. Међутим, према најновијим терапијским смерницама СЗО из 2013. године обухват лечењем у сиромашним и средње богатим земљама био је само 34% (32-37%) од укупно процењених 28,3 милиона особа инфицираних HIV-ом у потреби за специфичним лечењем.
Процењено је да је током 2012. године 1,6 милона људи умрло од AIDS-а у свету, што представља смањење за 30% у односу на процењених 2,3 милиона умрлих 2005. године. Туберкулоза је и даље водећи узрок умирања међу особама инфицираним HIV-ом у свету, али је регистровано смањење броја особа инфицираних HIV-ом који су умрли од туберкулозе за 36% у односу на 2004. годину.
Као и претходне године, процењено је да је током 2012. године 2,3 милиона особа новоинфицирано HIV-ом у свету, што је 33% мање у односу на 2001. годину (3,4 милиона), од којих је било 260.000 деце узраста до 15 година (за чак 52% смањење у односу на 2001. годину – 550.000).
Процењена преваленција HIV инфекције међу девојкама узраста 15-24 године је двоструко већа у односу на младиће истог узраста, посебно у региону подсахарске Африке (2,5% према 1,2%), који је најтеже погођен регион у свету HIV епидемијом.
Перзистирајуће препреке ефективном одговору у области превенције HIV инфекције међу адолесцентима и младим особама укључују неадекватну доступност високо квалитетне едукације на тему HIV-а, сексуалног понашања и репродуктивног здравља, као и здравствених услуга прилагођених потребама младих, али и сексуално злостављање младих жена и девојака.
Подсахарска Африка и даље је најтеже погођен регион у свету, при чему се процењује да је у њој крајем 2012. године живело 71% свих особа инфицираних HIV-ом у свету (25 милиона, од којих око 3 милиона деце млађе од 15 година, односно процењује се да је 4,7% популације узраста 15-49 година инфицирано HIV-ом), премда овде живи тек 12% светске популације. Само у 2012. години процењује се да је 1,6 милиона особа новоинфицирано HIV-ом (38% мање у односу на 2001. годину – 2,6 милиона), а да је 1,2 милиона особа умрло од AIDS-а у овом региону (75% свих умрлих у свету 2012. године, али значајно смањење у односу на процењених 1,5 милиона умрлих 2001. године). Антиретровирусну терапију је крајем 2012. добијало скоро 7 милиона HIV позитивних особа (68% од свих особа у потреби).
Кариби су други регион после подсахарске Африке у комe је процењена највиша преваленција HIV инфекције од 1% (250.000 особа је живело са HIV-ом крајем 2012.године). Процењено је да је током 2012. године 12.000 особа новоинфицирано HIV-ом (52% мање у односу на 2001. годину), док је 11.000 особа умрло од AIDS-а у овом региону (54% мање у односу на процењен број умрлих током 2001. године, превасходно због високог обухвата савременом антиретровирусном терапијом -72%).
У региону Азије где живи 60% светске популације процене указују да је скоро 5 милиона особа живело са HIV-ом крајем 2012. године (процењена преваленција HIV инфекције је 0,4%), при чему је било 351.000 људи новоинфицираних HIV-ом, док је 261.000 особа умрла од AIDS-а током 2012. године.
У региону северне Америке процене указују да је 1,3 милиона особа живело са HIV-ом крајем 2012. године (процењена преваленција HIV инфекције је 0,5%), при чему је 48.000 особа било новоинфицирано HIV-ом, (мање од 200 деце), док је 20.000 особа умрло од AIDS-а током 2012. године.
У региону латинске Америке процењује се да је 1,5 милиона особа живело са HIV-ом крајем 2012. године, односно процењена преваленција HIV инфекције је 0,4%. Процене указују да је у овом региону током 2012. године било 86.000 особа новоинфицираних HIV-ом, док је 52.000 особа умрло од AIDS-а, при чему је обухват специфичним лечењем био 75% крајем 2012. године
У региону источне Европе и централне Азије процењује се да је крајем 2012. године 1,3 милиона људи живело са HIV-ом (процењена преваленција HIV инфекције је 0,7%) што је више него троструко повећање у односу на 2001. годину (око 400.000 људи). Од овог броја преко 90% особа живи у Руској Федерацији и у Украјини, где је процењена преваленција HIV инфекције виша од 1%. Процењује се да је 130.000 особа новоинфицирано HIV-ом у овом региону током 2012. године. Податак да је 91.000 особа умрла од АIDS-а у 2012. години (скоро троструко повећање у односу на 2001. годину када је умрло 36.000 особа) указује на незадовољавајући обухват антиретровирусном терапијом особа које живе са HIV-ом у овом региону (скоро 170.000 особа на специфичном третману, тј. 35% особа у потреби за лечењем).
У региону западне и централне Европе континуирано расте број људи који живе са HIV-ом углавном услед продуженог животног века као резултата широко доступне комбиноване високо потентне антиретровирусне терапије (процењени обухват специфичним лечењем је био већи од 95% крајем 2012. године), али и пораста новорегистрованих случајева HIV инфекције стечене сексуалним путем у земљама западне Европе од 2002. године. Процењује се да је у овом региону крајем 2012. године 860.000 особа живело са HIV-ом (процењена преваленција HIV инфекције је 0,2%). Такође, процењује се да током 2012. године 29.000 особа новоинфицирано HIV-ом, а да је 7600 особа умрло од AIDS-а,
Извор података:
UNAIDS 2013. Report on the Global AIDS Epidemic
Епидемија HIV инфекције у Републици Србији крајем новембра 2013. године
- Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, па до 20. новембра 2013. године у Републици Србији су регистроване 2962 особе инфициране HIV-ом, од којих je 1678 особa оболелo од AIDS-а (57% свих регистрованих HIV позитивних особа), док су 1154 особе инфициране HIV-ом умрле (1058 од AIDS-а, а 96 од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом).
- Београд је најтеже погођен HIV епидемијом, али и највећи број особа се тестира у Београду.
- У периоду јануар – новембар 2013. године новодијагностиковано је 109 особа инфицираних HIV-ом.
- У истом периоду код 32 особе је дијагностикован АIDS (сида), док је 14 особа умрло од АIDS-а.
Од 1997. године високо активна антиретровирусна терапија (HAART) је доступна и бесплатна у Републици Србији, тј. сви трошкови лечења иду на терет Републичког завода за здравствено осигурање за све здравствене осигуранике којима је лечење индиковано. Од 2008. године лечење HIV инфекције је децентрализовано, односно реализује се у Институту за инфективне и тропске болести при Клиничком центру Србије у Београду, у Клиничком центру Војводине у Новом Саду, Клиничком центру у Нишу, а од 2009. године и у Клиничком центру у Крагујевцу. У периоду 2003–2012. година регистровано је значајно повећање особа инфицираних HIV-ом на лечењу комбинованом антиретровирусном терапијом (са 330 особа крајем 2003. године на око 1100 особа крајем 2012. године), а од 2000. године регистрована је и значајна редукција оболевања и умирања од АIDS-а (графикон 1).
Графикон 1. Број регистрованих HIV позитивних особа, оболелих и умрлих од АIDS-а у Републици Србији у периоду 1984–2012.године
Према званично доступним подацима у Србији је крајем новембра 2013. године живело 1808 особа инфицираних HIV-ом. Међутим, процене UNAIDS-a указују да у нашој земљи још око 1800 особа не зна да је инфицирано HIV-ом. Знајући да HIV инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије HIV инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на HIV. Наравно да би свако тестирање на HIV требало да буде добровољно уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних клијенту да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање, али и да препозна ствaрни ризик тј. ризично понашање које је практиковао или које и даље упражњава, те да исто промени у циљу превенирања инфицирања HIV-ом у будућности. С друге стране, HIV позитивне особе имају могућност да уђу у програм праћења и контроле сопствене HIV инфекције, односно у програм лечења који даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи, те је данас HIV инфекција хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним специфичним лечењем контролише репликација HIV-а.
Од 109 новооткривених особа инфицираних HIV-ом у периоду од јануара до новембра 2013. године, 58 особa (53%) je из Београда, 26 (24%) из Војводине, а петина је из осталих округа централне Србије (25 особа). Регистровано је десет пута више мушкараца у односу на жене (99 мушкарца према 10 жена). Већина новооткривених HIV позитивних особа је узраста 20–49 година (91 особа, односно 83,5%), при чему је свака трећа особа узраста 20–29 година (31 особа, односно 28%). Регистрована је и једна особа инфицирана HIV-ом узраста 15–19 година, као и два детета узраста седам и четири године која су инфекцију добила од мајки које нису знале да су инфициране HIV-ом. У односу на начин трансмисије код 84 особе HIV је пренешен незаштићеним сексуалним односом (77%), од којих је 69 мушкараца који су пријавили ризичне сексуалне односе са другим мушкарцима. У истом периоду новорегистровано је 8 особа инфицираних HIV-ом (7%) међу инјектирајућим корисницима дроге, док за осмину новорегистрованих случајева (14 особа тј. 13%) није пријављен начин преноса HIV-а. У анализираном временском периоду скоро свака трећа новооткривена HIV позитивна особа је свој HIV статус сазнала тек у терминалном стадијуму инфекције (31 особа тј. 28%), што указује да се и поред доступног добровољног, бесплатног, поверљивог или анонимног тестирања на HIV праћеног саветовањем пре и после тестирања у 23 града у Републици Србији током целе године, значајан удео особа инфицираних HIV-ом не тестира благовремено и на тај начин значајно редукује могућност успешног лечења у циљу контроле HIV инфекције, односно спречавања оболевања и умирања од АIDS-а. С друге стране, у истом периоду новооткривено је 56 (51%) особа инфицираних HIV-ом без икаквих симптома и манифестних знакова HIV инфекције.
Од 32 новорегистроване особе оболеле од АIDS-а у периоду јануар-новембар 2013. године, 28 је особа мушког пола, док су четири особе женског пола (однос полова 7:1). У Београду је регистровано 19 случајева оболевања од АIDS-а (59%), док је на територији Војводине регистровано 9 случајева клинички манифестног обољења узрокованог HIV-ом (28%). Највише оболелих од АIDS-а регистровано је у узрасној групи 30–59 година (27 особa тј. 84%), али је оболевање регостровано и код три особе узраста 20–29 година (9%) и код једног детета узраста 7 година. По начину трансмисије 18 особа новооболелих од АIDS-а (56%) је регистровано међу особама које су инфициране HIV-ом сексуалним путем, пет (16%) међу инјектирајућим корисницима дроге, а код 7 особа оболелих од АIDS-а (22%) начин трансмисије није пријављен.
Од укупно регистрованих 14 особа умрлих од АIDS-а у периоду јануар–новембар 2013. године, 9 особа (64%) је из Београда, док су на територији Војводине регистрована три смртна исхода. Однос полова регистрованих особа умрлих од АIDS-а у посматраном периоду је био у корист мушког пола (13 мушкараца и једна особа женског пола. Највећи број особа умрлих од АIDS-а био је узраста 40 и више година (11 особа тј. 79%), док су у узрасној групи 30-39 година регистрована три смртна исхода (21%). У односу на трансмисивну категорију највећи број умрлих од АIDS-а регистрован је међу особама које су HIV стекле незаштићеним сексуалним контактом (9 особа односно 64%), док су четири умрле особе биле инјектирајући корисници дрога (31%), а за једну умрлу особу није пријављен начин преношења HIV инфекције. Регистровано је пет смртних исхода (36%) код особа код којих је у 2013. години истовремено новодијагностиковано носилаштво анти-HIVантитела и оболевање од АIDS-а, док је код 8 умрлих особа оболевање од АIDS-а дијагностиковано у периоду од 1997. до 2012. године.
Извор података:
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”
http://www.izjzv.org.rs/index.php?s=1&m=3&id=1058
1. DECEMBAR – DAN BORBE PROTIV HIV INFEKCIJE
UNAID S procenjuje da je krajem 2012. godine u svetu sa HIV-om živelo oko 35,3 miliona ljudi, odnosno 0,8% svetske populacije. Uzimajući u obzir nove terapijske smernice Svetske zdravstvene organizacije, svega 34% osoba koje žive sa HIV-om, a kojima je potrebna terapija, bili su obuhvaćeni lečenjem. Tokom 2012. godine 2,3 miliona ljudi se inficiralo HIV-om,
U Evropi je tokon 2012. godine dijagnostikovano nešto više od 130 000 HIV infekcija, od čega manje od 30 000 u zemljama Evropske Unije i Evropskog Ekonomskog Područja i blizu 76 000 u Rusiji.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, u Srbiji je krajem novembra 2013. godine 1808 osoba živelo sa HIV-om, a procene su da barem još toliko građana Srbije živi sa HIV-om, a to ne zna. Tokom ove godine dijagnostikovano je 109 novih HIV infekcija.
Tokom 2013. godine na području AP Vojvodine zabeleženo je 27 novih slučajeva HIV infekcije. U devet slučajeva u momentu postavljanja dijagnoze HIV infekcije osobe su već bile u stadijumu simptomatske HIV infekcije.
U toku 2013. godine četiri osobe koje žive sa HIV infekcijom su umrle, od kojih tri osobe usled manifestne HIV infekcije.
Među osobama sa novodijagnostikovanim HIV infekcijama su četiri osobe ženskog pola i 23 osobe muškog pola, a slučajevi HIV infekcija su dijagnostikovani u uzrastu od 20 do 59 godina.
U odnosu na način inficiranja, u 20 slučajeva od 23 sa utvrđenim načinom prenosa infekcije, radilo se o seksualnom kontaktu. Na ovaj način su se inficirale dve osobe ženskog pola i 18 osoba muškog pola, od kojih je 14 imalo seksualni odnos sa drugim muškarcima. Među osobama sa novodijagnostikovanom HIV infekcijom su i tri osobe koje ubrizgavaju drogu. Kod tri osobe muškog pola, kao i jedne osobe ženskog pola nije utvrđen način inficiranja.
Najviše novih HIV infekcija utvrđeno je na području grada Novog Sada (10), zatim na području grada Pančeva (3).
Prvi slučajevi HIV infekcije u AP Vojvodini registrovani su 1985. godine i do 1. novembra 2013. godine ukupno je 396 građana naše pokrajine saznalo da živi sa HIV infekcijom.
Najveći broj HIV infekcija dijagnostikuje se u uzrastu od 20 do 39 godina (65%), dok je starijih od 39 godina bilo 28%, a ispod 20 godina 7%.
Od manifestne HIV infekcije je obolelo 200 osoba (51%) koje žive sa HIV-om, a umrlo je 129 osoba (113 od posledica HIV infekcije).
Trenutno 267 građana AP Vojvodine zna da živi sa HIV-om, od kojih je 71 osoba (27%) obolela. Najveći broj osoba živi sa HIV-om na području Južnobačkog okruga – 108 (40%), Južnobnatskog okruga – 47 (18%), Severnobačkog okruga – 39 (15%) i Sremskog okruga -36 (13%), a značajno manje na području Zapadnobačkog okruga -17 Severnobanatskog okruga – 11 i Srednjebanatskog okruga – 9 osoba.
Slučajevi HIV infekcije zabeleženi su u 39 od 45 vojvođanskih gradova i opština (87%).
ЛИНКОВИ:
http://www.batut.org.rs/index.php?content=672
http://www.izjzv.org.rs/index.php?s=1&m=3&id=1058
http://www.unaids.org/en/regionscountries/countries/serbia/
http://158.232.15.29/CFS/downloadpdf.htm?country_id=EURSRB&lng_code=en&pdfoption=epi