Међународни дан деце оболеле од малигних болести, 15. фебруар, успостављен је 2002. године, од стране Међународне Конфедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака, а данас се обележава у више од 85 земаља света. Међународни дан деце оболеле од малигних болести је у нашој земљи 2013. године постао део националног Календара јавног здравља.
Ове године, у организацији удружења родитеља деце оболеле од малигних болести, посебан акценат ставља се на изградњу партнерских односа служби здравствене и социјалне заштите са „Српском мрежом организација дечјег рака“. „Српска мрежа организација дечјег рака“ настала је на иницијативу четири организације: „Увек са децом“, „Звончица“, „Чика Боца“ и „Младице“, које већ неколико година успешно сарађују, са жељом да заједно заступају потребе деце и младих оболелих од рака и њихових породица. Досадашње појединачне активности удружења довеле су до добрих резултатa који су омогућили формирање Српске мреже организација дечјег рака, чиме ће се наставити са активностима као што су: донације за набавку опреме за рану дијагностику, извођење кампова за рехабилитацију након завршеног лечења, регионално повезивање младих лечених од рака и друго. Мисија Мреже је да повећа шансе за рану дијагностику, утиче на стварање бољих услова лечења, рехабилитације, социјалне инклузије и повећа квалитет живота током и након излечења.
Сваке године у свету оболи више од 160.000 деце од неког облика малигног тумора, а око 90.000 деце умре од рака. Малигне болести код деце и адолесцената чине 0,4 – 4 % свих карцинома у свету, углавном због разлика у старосној структури и очекиване дужине трајања живота на рођењу. У свету просечна годишња инциденција малигних тумора је од 50, 0 до 180, 0 на 1.000.000 особа млађих од 19 година, што чини 1% свих малигних болести у општој популацији. На основу публикованих података, процена је да једно до двоје деце на 10.000 оболи сваке године од малигне болести. Последњих тридесет година у свету је регистрован пораст инциденције малигних тумора од 25% код особа млађих од 20 година. У истом временском периоду регистровано је смањење смртности, од 47%. Оно што је чињеница је да сваке године, скоро 100. 000 деце умре од рака пре него што напуни 15 година, а више од 90% њих је у земљама са ограниченим ресурсима.
Петогодишње преживљавање у развијеним земљама достиже и више од 80%, али упркос добрим резултатима лечења, малигне болести су у развијеним земљама и даље други по учесталости узрок смртности код деце узраста до 14 година, одмах иза повреда.
Сваке године од малигних болести у Србији оболи у просеку 320 деце узраста до 19 година, а током исте године од рака умре у просеку 56 деце овог узраста. Скоро 2/3 новооболеле деце и умрле деце су узраста од 0 до 14 година. Као и у већини земаља Европе, и у Србији се региструје годишњи пораст стопа инциденције од 1% малигних тумора, али и смањење стопа морталитета. Петогодишње преживљавање деце оболеле од рака у узрасту до 14 година значајно је побољшано, са 54% до више од 80% данас. Оно што представља изазов у будућности су чињенице да ће годишње стопе оболевања расти за 1%, због ране дијагностике, у земљама Источне Европе и у Србији. Са друге стране, стопе умирања опадаће у континуитету због адекватне терапије, али ће и даље бити за 20% више у поменутим земљама и у Србији.
Унапређење превентивних мера, ране дијагностике малигних тумора код деце и адолесцената и оснаживање стандардних протокола у лечењу и рехабилитацији ове вулнерабилне узрасне категорије, остају опредељење здравственог система у Србији. Као део наведених стандарда, посебан значај има развој психоонкологије, као нове дисциплине. Развој мреже добро обучених психолога за психосоцијалну подршку деци оболелој од рака и њиховим породицама, у терцијарним установама, унапредила би лечење, рехабилитацију и социјалну инклузију деце и младих.
ЛИНКОВИ:
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић-Батут“
http://www.batut.org.rs/index.php?content=1156