Svetski dan prevencije samoubistva 2009, „Prevencija samoubistva u različitim kulturama“ pruža priliku da se ljudi podsete na uticaj kulturnih, verskih, zakonskih, istorijskih, filozofskih i tradicionalnih faktora na samoubistvo, koji se moraju uzeti u obzir kada je reč o prevenciji. Samoubistvo treba da bude sagledano u svom kulturnom kontekstu, i kako bi životi bili spašeni, programi prevencije treba da budu prilagođeni različitim kulturnim sredinama.
Veličina problema
Samoubistva su jedan od vodećih uzroka smrti širom sveta i treći po redu uzrok smrti mladih do 25 godina. Svake godine, oko 1 milion ljudi izvrši samoubistvo – 1 smrt na svaka 2 minuta. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da će do 2020. godine gubici premašiti 1,5 milion, i da će samoubistva činiti 2,4% globalnog opterećenja bolestima.
Smrti usled samoubistava čine više od polovine svih nasilnih smrti u svetu – više nego sve smrti usled ratova i ubistava zajedno. Svake godine više miliona ljudi učini ozbiljan pokušaj samoubistva koji, ako ne završi smrtno, zahteva medicinski tretman i psihološku pomoć i odražava ozbiljnu ličnu nesreću ili bolest. Još više miliona ljudi – članovi porodice i bliski prijatelji onih koji izvrše samoubistvo – bivaju pogođeni gubitkom, sa uticajem koji često traje ceo život.
Samoubistva nose ogromne psihološke i socijalne troškove, kao i ekonomske troškove za društvo (gubitak produktivnosti, troškovi zdravstvene i socijalne zaštite) koji se procenjuju na milijarde dolara godišnje. Obzirom da skoro četvrtinu samoubistava čine tinejdžeri i mladi ispod 25 godina (250.000 samoubistava godišnje), samoubistva predstavljaju vodeći uzrok prerane smrti, čineći više od 20 miliona izgubljenih zdravih godina života.
Samoubistva je moguće sprečiti
Uzroci samoubistva: Tokom poslednje tri decenije mnogo smo naučili o uzrocima ovog kompleksnog ponašanja. Samoubistvo ima biološke, kulturne, socijalne i psihološke faktore rizika. Ljudi iz socijalno i ekonomski siromašnog okruženja su u većem riziku od suicidalnog ponašanja. Nemaština i trauma u detinjstvu i stresovi tokom života utiču na rizik od suicidalnog ponašanja. Ozbiljna mentalna oboljenja, najčešće depresija, upotreba psioaktivnih supstanci, anksioznost i šizofrenija, su povezani sa povećanjem rizika od samoubistva. Smanjeni socijalni kontakti povećavaju rizik, posebno kod odraslih i starih.
Samoubistva se mogu sprečiti: Uprkos svom često složenom poreklu, samoubistva se mogu sprečiti. Zajednice i društva koja su dobro integrisana i povezana imaju manje samoubistava. Ograničen pristup metodama i sredstvima samoubistva (kao što su vatreno oružje ili pesticidi) smanjuje samoubistva. Obazrivo medijsko izveštavanje, takođe. Edukacija zajednica, zdravstvenih i socijalnih radnika, kako bi bolje prepoznali osobe u riziku, podstaknuli ih da potraže pomoć i obezbedili odgovarajuću, stalnu i stručnu pomoć, može da smanji broj samoubistava kod osoba sa mentalnim bolestima. Obezbeđenje odgovarajuće podrške osobama pogođenim gubitkom usled suicida, može da smanji njihov rizik od samoubistva.
Statistika – stopa samoubistava u različitim državama
Stope samoubistva se značajno razlikuju u različitim državama, i u izvesnoj meri odražavaju kulturne razlike u njima. Kulturni kontekst i stavovi prema suicidu utiču na to da li će ljudi pokušati samoubistvo ali i na tačno registrovanje suicida. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, stope samoubistva su najviše u zemljama istočne Evrope, uključujući Litvaniju, Estoniju i Rusku Federaciju. U ovim zemljama stopa suicida se kreće od 45 do 75 na 100.000 stanovnika.
Najniže stope samoubistva zabeležene su u mediteranskim zemljama i u dominantno katoličkim zemljama Latinske Amerike (Kolumbija, Paragvaj) i u Aziji (Filipini) i u muslimanskim zemljama (Pakistan). Ove zemlje imaju stopu sucida ispod 6 na 100.000 stanovnika. U razvijenim zemljama Severne Amerike, Evrope i Australoazije, stope samoubistava se nalaze između ova dva ekstrema, krećući se od 10 do 35 na 100.000. Podaci za mnoge zemlje Afrike i Južne Amerike nisu dostupni.
U Vojvodini je stopa samoubistva bila 23 na 100.000 stanovnika i zapaža se trend pada stope u poslednjih 10 godina.
Godina |
Broj samoubistava |
Broj stanovnika (X60-X84) |
Stopa samoubistva(na 100 000 stan.) |
2000 |
587 |
1.984.000 (procena) |
29,6 |
2001 |
542 |
1.976.000 (procena) |
27,4 |
2002 |
526 |
2.031.992 (popis) |
25,9 |
2003 |
521 |
2.058.962 (procena) |
25,3 |
2004 |
544 |
2.022.257 (procena) |
26,9 |
2005 |
515 |
2.012.918 (procena) |
25,6 |
2006 |
535 |
2.002.598 (procena) |
26,7 |
2007 |
505 |
1.991.507 (procena) |
25,4 |
2008 |
464 |
1.979.389 (procena) |
23,4 |
Izvor podataka: Centar za biostatistiku i infortmatiku u zdravstvu, Institut za javno zdravlje Vojvodine
Preuzeto sa : http://www.izjzv.org.rs/10.09.2009_Prevencija_samoubistava.htm