Svetski dan prevencije samoubistva 2009, „Prevencija samoubistva u različitim kulturama“ pruža priliku da se ljudi podsete na uticaj kulturnih, verskih, zakonskih, istorijskih, filozofskih i tradicionalnih faktora na samoubistvo, koji se moraju uzeti u obzir kada je reč o prevenciji. Samoubistvo treba da bude sagledano u svom kulturnom kontekstu, i kako bi životi bili spašeni, programi prevencije treba da budu prilagođeni različitim kulturnim sredinama.

Veličina problema

Samoubistva su jedan od vodećih uzroka smrti širom sveta i treći po redu uzrok smrti mladih do 25 godina. Svake godine, oko 1 milion ljudi izvrši samoubistvo – 1 smrt na svaka 2 minuta. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da će do 2020. godine gubici premašiti 1,5 milion, i da će samoubistva činiti 2,4% globalnog opterećenja bolestima.

Smrti usled samoubistava čine više od polovine svih nasilnih smrti u svetu – više nego sve smrti usled ratova i ubistava zajedno. Svake godine više miliona ljudi učini ozbiljan pokušaj samoubistva koji, ako ne završi smrtno, zahteva medicinski tretman i psihološku pomoć i odražava ozbiljnu ličnu nesreću ili bolest. Još više miliona ljudi – članovi porodice i bliski prijatelji onih koji izvrše samoubistvo – bivaju pogođeni gubitkom, sa uticajem koji često traje ceo život.

Samoubistva nose ogromne psihološke i socijalne troškove, kao i ekonomske troškove za društvo (gubitak produktivnosti, troškovi zdravstvene i socijalne zaštite) koji se procenjuju na milijarde dolara godišnje. Obzirom da skoro četvrtinu samoubistava čine tinejdžeri i mladi ispod 25 godina (250.000 samoubistava godišnje), samoubistva predstavljaju vodeći uzrok prerane smrti, čineći više od 20 miliona izgubljenih zdravih godina života.

Samoubistva je moguće sprečiti

Uzroci samoubistva: Tokom poslednje tri decenije mnogo smo naučili o uzrocima ovog kompleksnog ponašanja. Samoubistvo ima biološke, kulturne, socijalne i psihološke faktore rizika. Ljudi iz socijalno i ekonomski siromašnog okruženja su u većem riziku od suicidalnog ponašanja. Nemaština i trauma u detinjstvu i stresovi tokom života utiču na rizik od suicidalnog ponašanja. Ozbiljna mentalna oboljenja, najčešće depresija, upotreba psioaktivnih supstanci, anksioznost i šizofrenija, su povezani sa povećanjem rizika od samoubistva. Smanjeni socijalni kontakti povećavaju rizik, posebno kod odraslih i starih.

Samoubistva se mogu sprečiti: Uprkos svom često složenom poreklu, samoubistva se mogu sprečiti. Zajednice i društva koja su dobro integrisana i povezana imaju manje samoubistava. Ograničen pristup metodama i sredstvima samoubistva (kao što su vatreno oružje ili pesticidi) smanjuje samoubistva. Obazrivo medijsko izveštavanje, takođe. Edukacija zajednica, zdravstvenih i socijalnih radnika, kako bi bolje prepoznali osobe u riziku, podstaknuli ih da potraže pomoć i obezbedili odgovarajuću, stalnu i stručnu pomoć, može da smanji broj samoubistava kod osoba sa mentalnim bolestima. Obezbeđenje odgovarajuće podrške osobama pogođenim gubitkom usled suicida, može da smanji njihov rizik od samoubistva.

Statistika – stopa samoubistava u različitim državama

Stope samoubistva se značajno razlikuju u različitim državama, i u izvesnoj meri odražavaju kulturne razlike u njima. Kulturni kontekst i stavovi prema suicidu utiču na to da li će ljudi pokušati samoubistvo ali i na tačno registrovanje suicida. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, stope samoubistva su najviše u zemljama istočne Evrope, uključujući Litvaniju, Estoniju i Rusku Federaciju. U ovim zemljama stopa suicida se kreće od 45 do 75 na 100.000 stanovnika.

Najniže stope samoubistva zabeležene su u mediteranskim zemljama i u dominantno katoličkim zemljama Latinske Amerike (Kolumbija, Paragvaj) i u Aziji (Filipini) i u muslimanskim zemljama (Pakistan). Ove zemlje imaju stopu sucida ispod 6 na 100.000 stanovnika. U razvijenim zemljama Severne Amerike, Evrope i Australoazije, stope samoubistava se nalaze između ova dva ekstrema, krećući se od 10 do 35 na 100.000. Podaci za mnoge zemlje Afrike i Južne Amerike nisu dostupni.

U Vojvodini je stopa samoubistva bila 23 na 100.000 stanovnika i zapaža se trend pada stope u poslednjih 10 godina.

Godina

Broj samoubistava

Broj stanovnika

(X60-X84)

Stopa samoubistva(na 100 000 stan.)

2000

587

1.984.000 (procena)

29,6

2001

542

1.976.000 (procena)

27,4

2002

526

2.031.992 (popis)

25,9

2003

521

2.058.962 (procena)

25,3

2004

544

2.022.257 (procena)

26,9

2005

515

2.012.918 (procena)

25,6

2006

535

2.002.598 (procena)

26,7

2007

505

1.991.507 (procena)

25,4

2008

464

1.979.389 (procena)

23,4

Izvor podataka: Centar za biostatistiku i infortmatiku u zdravstvu, Institut za javno zdravlje Vojvodine

Preuzeto sa :  http://www.izjzv.org.rs/10.09.2009_Prevencija_samoubistava.htm