SVETSKI DAN SRCA 2009.
RADI ZA SRCE
Svetski dan srca
Svake godine u svetu od bolesti srca i krvnih sudova mozga umire 17,2 miliona ljudi. Svetski dan srca je ustanovljen da poveća javno znanje o rizicima i da unapredi mere prevencije. Svetska federacija za srce, zajedno sa svojim članicama, ističe da se 80% prevremene smrtnosti usled bolesti srca i moždanog udara može sprečiti kontrolom nekoliko značajnih faktora rizika, u koje spadaju pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost. Ove godine Svetski dan srca će se održati u nedelju, 27. septembra pod sloganom „Radi za srce”. Pod okriljem članova i partnera Svetske federacije za srce, Svetski dan srca uključuje veliki broj aktivnosti širom zemaljske kugle, kao što su javne tribine, koncerti, sportska događanja i drugo.
Nacionalni program prevencije i kontrole kardivaskularnih bolesti u Republici Srbiji do 2020. godine
Svetska federacija za srce
Svetska federacija za srce obavezala se da prevencijom i kontrolom bolesti srca i krvnih sudova mozga, pomogne ljudima širom sveta da žive duže i kvalitetnije. Svoje aktivnosti Svetska federacija za srce je pre svega fokusirala na nerazvijene i srednje razvijene zemlje.
U rad Federacije je uključeno 195 članova iz preko 100 zemalja koji pokrivaju područje Afrike, Amerike, Azije i Evrope.
ČETIRI DOBRA RAZLOGA DA SE RADI ZA SRCE
Obzirom da većina nas više od polovine vremena tokom dana provodi na poslu, radnu sredinu treba iskoristiti u promovisanju zdravih navika. Život bez duvanskog dima, pravilna ishrana i fizička aktivnost su važni koraci koji vode ka većoj radnoj produktivnosti i dobrom zdravlju.
1. Sačuvajte život
Gotovo polovina onih koji umiru od hroničnih bolesti, u koje spadaju i bolesti srca i moždani udar, u periodu su produktivnog života – između 15 i 69 godina. Pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost su faktori rizika koji su odgovorni za pojavu većine hroničnih bolesti. Međutim, navedeni faktori rizika spadaju u grupu onih koje možemo kontrolisati.
2. Povećajte lične dobrobiti
Zaposleni koji su fizički aktivni više uživaju u radu, imaju veću koncentraciju, psihički su stabilniji i imaju bolji odnos sa kolegama. Fizička aktivnost podstiče lučenje endorfina. Endorfin je tzv. hormon zadovoljstva i prirodni je pokretač dobrog raspoloženja.
3. Družite se što više
Aktivnosti u grupama, sa kolegama, u klubovima i velnes centrima, mogu proširiti mrežu prijatelja. Družite se što više. Razvijanje novih veština gradi samopouzdanje i time stičete više kontrole nad svojim životom.
4. Ekonomska isplativost
Zdrave radne snage mogu doprineti dobrom poslovanju na mnogo načina – čak i u vremenima ekonomske krize. Prednosti su:
– povećanje produktivnosti
– smanjeno izostajanja sa posla
– do 20% manje dana izostajanja sa posla – manji toškovi zdravstvene zaštite
(za poslodavce i zaposlene)
– manji rizik od povreda na radu
– pozitivan korporativni imidž. Most of us sperking.A w that
encourages healthy habits can reduce
Saveti za osmišljavanje ličnog radnog programa
•Pravilna ishrana – jedite voće i povrće svakog dana. Napravite pametan izbor, odabirom adekvatnog jelovnika u kantini ili donošenjem hrane od kuće.
•Budite aktivni – čak 30 minuta aktivnosti može pomoći u sprečavanju infarkta i šloga. Koristite stepenice umesto lifta, idite u šetnju za vreme pauze, ili izađite iz autobusa nekoliko stanica ranije a ostatak puta prepešačite.
•Koristite manje soli i izbegavajte hranu sa puno soli.
•Recite NE duvanu – vaš rizik od bolesti srca i moždanog udara će se smanjiti u roku od godinu dana i vratiće se na normalan nivo tokom vremena.
•Održavajte normalnu telesnu težinu – gubitak telesne težine, zajedno sa smanjenim unosom soli, snižava krvni pritisak. Visoki krvni pritisak je faktor rizika broj jedan za pojavu moždanog udara i odgovoran je za pojavu polovine svih bolesti srca.
•Posetite svog izabranog lekara koji će vam izmeriti krvni pritisak, nivo šećera i masnoća u krvi, indeks telesne mase. Kada ste upoznati sa svojim ukupnim rizikom, zajedno sa vašim lekarom možete razviti specifičan plan akcije za poboljšanje vašeg zdravlja.
Mnoga preduzeća su se obavezala da uključe unapređenje zdravlja u svoj razvojni plan, jer su prepoznala važnost zdravlja zaposlenih u postizanju ciljeva i obavljanju osnovnih delatnosti. Međutim, još uvek je uglavnom to zastupljeno samo u velikim korporacijama koje nude sistematske i kontrolne zdravstvene preglede na radnom mestu.
Koraci ka zdravijem radnom mestu
• Budite fizički aktivni tokom dana.
• Uključite fizičku aktivnost u svoj radni raspored i podstičite druge zaposlene da to rade.
• Razgovarajte sa svojim kolegama o dobitima i pogodnostima koje pruža redovna fizička aktivnost.
• Podržite druge koji žele da budu aktivni.
• Zalažite se za pravilnu ishranu u kantini na poslu, ili nađite restoran u blizini radnog mesta koji omogućava izbor namirnica koje su dobre za vaše zdravlje.
• Razgovarajte sa svojim pretpostavljenim kako uspostaviti zdravu radnu politiku.
