Европска недеља тестирања на HIV и хепатитисе обележава се по пети пут у периоду од 17. до 24. новембра. 

Циљ ове иницијативе је да се кроз комуникацију о добробитима тестирања на HIV и вирусне хепатитисе Б и Ц омогући да више особа сазна свој HIV, HBV и HCV статус у што ранијем стадијуму инфекције. Под овогодишњим слоганом „Тестирај! Лечи! Спречи!” биће организоване удружене акције здравственог и цивилног сектора. Циљ акције је подизање свести код што већег броја људи о ризицима за инфицирање и добробити тестирања, као и разумевања да постоји успешно лечење, те да зато треба знати што раније свој HIV и/или хепатитис статус.

Европску недељу тестирања на HIV и хепатитисе координира „HIV у Европи”, паневропска иницијатива основана у Бриселу 2007. године, која у основи представља платформу за размену искустава и активности у циљу унапређења раног дијагностиковања и благовременог третмана и заштите особа инфицирних HIV-ом широм Европе. Иницијативу води група независних стручњака са представницима цивилног друштва, креатора политика, здравствених професионалаца и јавноздравствених институција у Европи (више информација на www.hiveurope.еu). Овогодишња недеља тестирања у Европи је подржана од више од 30 међународних организација, укључујући UNAIDS, Европско удружење клиничара који се баве AIDS-ом (Еuropaen AIDS Clinical Society – ЕАCS), AIDS Аction Europe, Еuropean Liver Patients Association – ELPA и Wоrld Hepatitis Аlliance – WHA.

У 2016. години више од 500 организација из 47 европских земаља је учествовало у реализацији активности у недељи тестирања на HIV и хепатитисе. Недеља тестирања која претходи Светском AIDS дану, 1. децембру, има за циљ да:

 

  • Охрабри особе које су било када биле изложене неком ризику да се тестирају

  • Подстакне здравствене раднике да понуде тестирање на HIV као део рутинске праксе у одређеним срединама и за одређена стања у складу са актуелним препорукама за земље у региону Европе

  • Подржи и уједини организације цивилног друштва да повећају обим тестирања на HIV и да размене примере добре праксе међу земаљама

  • Подигне свест код већег броја креатора политика о социјално-економској добробити иницијативе тестирања на HIV и како да се евалуирају праксе тестирања на HIV.

 

HIV је и даље велики проблем за јавно здравље. Неприхватљива је чињеница да у Европи од процењених 1,2 милиона особа инфицираних HIV-ом најмање 25% особа не зна да је инфицирано HIV-ом, а да се чак половина оних који су инфицирани HIV-ом дијагностикује у тренутку када им је имунолошки систем већ значајно нарушен, што условљава бројне здравствене компликације и лошији одговор на терапију.

Европски водич за тестирање на HIV препоручује да добровољно, поверљиво и бесплатно тестирање на HIV треба да буде доступно на различитим местима пружања услуга. Рутинско и универзално тестирање треба да буде понуђено особама које долазе у контакт са одређеним службама, као што су корисници услуга установа за дијагностиковање и лечење полно преносивих инфекција, саветовалишта за труднице и корисници услуга у установама за лечење болести зависности. Такође, тестирање треба да буде доступно ван здравствених установа, у заједници или током спровођења теренских активности у популацијама под повећаним ризиком за HIV.

Решавање епидемије HIV/AIDS-а у Европи зависи у многоме од разумевања чинилаца за касно дијагностиковање особа инфицираних HIV-ом, препрека за тестирање на HIV међу особама из група становништва које су под повећаним ризиком и већег ангажовања здравствених радника у области саветовања и тестирања на HIV, односно у предлагању тестирања особама под повећаним ризиком, као и особама са дијагностикованим болестима и стањима која указују на имунолошки дефицит који може бити узрокован и HIV-ом.

У циљу достизања UNAIDS-овог циља у области третмана – да 90% особа инфицираних HIV-ом буде дијагностиковано, да 90% дијагностикованих особа буде на лечењу и да 90% особа инфицираних HIV-ом на лечењу има недетектабилну количину вируса у крви до 2020. године, неопходно је повећати број особа које знају свој HIV позитиван статус, што је први корак ка лечењу које даје одличне резултате.

Неколико студија је демонстрирало озбиљне последице касно дијагностиковане HIV инфекције по здравље појединца, у смислу бројних здравствених проблема и преране смрти. Напредак у развоју терапије током претходних 30 година преобратио је дијагнозу HIV инфекције од осуде на смрт у подношљиво хронично медицинско стање. Већина особа инфицираних HIV-ом сада може да има дуг и квалитетан живот уколико им се HIV инфекција рано дијагностикује и користе редовно прописану антиретровирусну терапију.

 

Активности у Републици Србији

У склопу овогодишње Европске недеље тестирања под националним слоганом „ТЕСТИРАЈ СЕ НА HIV ЈЕР ЈЕ ВАЖНО ДА ЗНАШ!” Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у сарадњи са мрежом института и завода за јавно здравље, заводима за заштиту здравља студената, студентским центрима и удружењима активним на пољу превенције HIV/AIDS и заштите особа које живе са HIV-ом, и уз подршку Министарства здравља и фармацеутске куће GlaxoSmithKline, организује и координира акцију добровољног, поверљивог или анонимног и бесплатног саветовања и тестирања на HIV (ДПСТ) за све заинтересоване студенте у студентским домовима, на појединим факултетима и високим школама, као и у студентским поликлиникама. Акција ће се реализовати од 20. до 30. новембра 2017. године у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Лесковцу, Ужицу, Краљеву, Чачку и у Косовској Митровици.

Акције ДПСТ ће се у периоду 17–28. новембра реализовати и у мобилним медицинским јединицама на градским трговима за све заинтересоване грађане и грађанке, као и за особе из посебно вулнерабилних популација које су имале неки ризик за стицање HIV инфекције у Новом Саду, Панчеву, Бачкој Паланци, Кули, Бечеју, Врбасу, Нишу, Јагодини, Ваљеву, Врању и у Рашкој, затим у домовима здравља у Пожаревцу и Костолцу, док ће тестирање у ноћним сатима бити доступно у Заводу за јавно здравље Суботица.

Поред поменутог, у Београду ће се у организацији Завода за заштиту здравља студената Београд у сарадњи са Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Градским заводом за јавно здравље Београд, удружењем Асоцијација Дуга и удружењем студената медицине, а уз подршку Секретаријата за здравство Града Београда, Министарства здравља и фармацеутске куће GlaxoSmithKline, реализовати акција ДПСТ за све заинтересоване грађане и грађанке у видљиво осликаном и брендираном трамвају, који ће бити прилагођен овој акцији, а који ће саобраћати на линији 2 у времену од 17 до 22 часа од 20. до 24. новембра.

Иако је HIV присутан у нашој земљи више од 30 година, процењује се да још увек око 1000 особа не зна да је инфицирано HIV-ом. Код више од половине особа које знају свој HIV статус, HIV инфекција се дијагностикује касно, тј. када је имунолошки систем већ значајно нарушен, чак и када немају знаке и симптоме болести и када је ризик од оболевања и умирања од AIDS-а (синдрома стеченог имунолошког дефицита) значајно већи. Што се раније дијагностикује HIV инфекција и започне лечење веће су шансе за дуг и квалитетан живот.

Једино тестирањем узорка крви на HIV се може утврдити да ли је особа инфицирана HIV-ом. Тестирање на HIV је поверљиво, анонимно и бесплатно и није потребан упут од лекара. Тестирање на HIV је једноставно, није болно и не одузима много времена, а резултати се добијају брзо.

Ризику од HIV инфекције изложена је већина људи, али подаци указују да су у повећаном ризику особе које имају аналне сексуалне односе без кондома и особе које не користе стерилан прибор за инјектирање (убризгавање) психоактивних супстанци. С обзиром на изузетно високе ризике за пренос HIV-а, ове особе свакако треба редовно да се тестирају на HIV.

Тестирање на HIV је данас део одговорног понашања, јер се дијагностиковањем HIV инфекције и лечењем смањује могућност даљег преношења HIV-а на друге особе, укључујући и пренос HIV-а са мајке на дете.

Свуда у свету, као и код нас, страх од стигматизације и/или дискриминације повезане са HIV-ом, недовољно знања, присутне предрасуде, недовољна доступност бесплатног тестирања на HIV праћеног саветовањем у здравственом систему, само су неке од препознатих баријера са којима се сусрећу особе са ризичним понашањем из посебно вулнерабилних група становништва, а које би имале највише користи од благовременог дијагностиковања HIV инфекције.

 

Закључци и препоруке

Сваке године у Европи буде дијагностиковано више од 100.000 особа инфицираних HIV-ом, а овај број у многим земљама не показује тренд смањења. Досадашњи напори нису резултирали спречавањем инфицирања HIV-ом. Повећање обима тестирања на HIV праћеног саветовањем је кључна превентивна активност, те су стога неопходне нове иницијативе спроведене у што већем обиму да се актуелни ток епидемије преокрене.

Добровољно, поверљиво и бесплатно тестирање на HIV уз саветовање пре и после тестирања треба да буде доступно на различитим местима пружања услуга, у здравственом систему, али и ван здравствених установа у заједници или током спровођења теренских активности у популацијама под повећаним ризиком за HIV, уз употребу брзих тестова за прелиминарну детекцију присуства HIV-а у узорку крви или узорку пљувачке.

Препоручује се поновно тестирање макар једном годишње особама из популација под повећаним ризиком, као и HIV негативним особама чији је сексуални партнер HIV позитиван, док особе са ризичним понашањем треба посаветовати да се ретестирају на HIV и чешће.

Повећање обима тестирања на HIV ће смањити оболевање и умирање међу пацијентима, а смањиће и број нових инфекција HIV-ом односно преношење HIV-а на друге особе, те ће се на тај начин смањити и економско оптрећење у систему здравствене заштите.

 

• Треба покрити кључне популације у повећаном ризику од HIV-а фокусираним интервенцијама и системом здравствене заштите, а тамо где тестирање на HIV није део стандардне, рутинске медицинске услуге, треба спроводити тестирање на HIV код особа са дијагностикованим болестима или стањима која указују на HIV инфекцију.

 

• Препоруке дате у националним водичима за тестирање на HIV треба спроводити и при томе се придржавати етичких принципа у вези са поштовањем људских права.

• Едукације и подизање свести су кључне активности које имају за циљ повећање обима тестирања на HIV у систему здравствене заштите, тј. спровођење стратегија за тестирање на HIV у складу са дефинисаним потребама и могућностима и у одређеним условима.

 

• Законе који угрожавају напоре у области превенције HIV-а треба укинути, а стратегије тестирања на HIV треба да имају етички приступ заснован на поштовању људских права.

 

• Треба спроводити мониторинг и евалуацију активности тестирања који ће помоћи да се боље сагледа ситуација и предузму мере да програми тестирања обезбеде висок ниво квалитета тестирања на HIV праћеног саветовањем пре и после тестирања.

 

Мапа активности

 

Преузми постер
Inserted by url2image extension

 

Одговоре на најчешће постављана питања о HIV инфекцији и AIDS-у можете наћи на страни: http://www.batut.org.rs/index.php?content=1455