Сваке године 10. маја обележавамо међународни дан физичке активности под називом “Кретање за здравље“. Овај датум установљен је 2002. године од стране Светске здравствене организације (СЗO) са циљем да промовише физичку активност.
http://www.izjzv.org.rs/index.php?s=1&m=3&id=536
Свака поједина чланица СЗО планира и организује активности поводом обележавања 10. маја, међународног дана физичке активности.
ЦИЉЕВИ АКЦИЈЕ
Главни циљеви националних и глобалних акција у склопу обележавања овог датума су:
• подизање нивоа свести о користима физичке активности у превенцији незаразних болести;
• истицање бројних предности бављења спортом и указивање на позитивне ефекте редовног вежбања;
• подстицање становништва широм света на бављење физичком активношћу у свим доменима (радно место, школа, слободно време, саобраћај)
• промовисање здравог начина живота и понашања кроз спорт и физичке активности.
ПОСЛЕДИЦА ФИЗИЧКЕ НЕАКТИВНОСТИ
Стручњаци СЗО сложили су се око закључка да је хипокинезија (смањено кретање) посталa глобални проблем који у великој мери угрожава здравље светске популације, посебно у урбаним срединама.
Истраживања су показала да се 60-85% одраслих у свету не креће довољно, а последица тога је пораст броја кардио васкуларних оболења (срчани и мождани удар и повишен крвни притисак) остеопороза, депресија, и карциноми.
Стручњаци истичу да годишње у свету умире око 1,9 милиона људи од последица физичке неактивности и упозоравају на зачарани круг у коме живи просечан човек, возећи се аутомобилом до посла, где проводи осам и више сати седећи, на крају дана поново седа у аутомобил и код куће се „одмара“ уз телевизор.
Циљ физичке активности није само губљење калорија и јачање мишића, већ и смањење стреса и поправљање расположења, јер се при физичкој активности ослобађа одређена количина неуротрансмитера – ендорфина који позитивно утиче на расположење човека.
САВЕТИ
- Уколико већ имате одређене здравствене проблеме, пре започињања физичке активности посаветујте се са својим лекаром о врсти и интензитету вежби.
- Физичка активност мора бити редовна, разноврсна и прилагођена сваком појединцу.
- Свако вежбање обавезно започети загревањем 10 – 15 минута, што има за циљ да постепено повећа брзину откуцаја срца, повећан доток крви у ткива, повећава еластичност мишића и припрема их за вежбање што у значајном проценту смањује повређивање током вежбања.
- По завршетку вежбања потребно је извршити истезање оних мишићних група које су биле активне у току вежбања.
- Идеално би било да програм за вежбање буде састављен од: половине аеробних вежби, четвртине вежби за јачање мишића и четвртине вежби истезања.
- Вежбајте у удобној и комотној одећи и обући.
- Пре и током вежбања обавезно надокнађујте течност, препоручује се узимање негазиране воде.
- Не заборавите на правилно дисање које обезбеђује потребан доток кисеоника у сва ткива.
- Познато је да не треба вежбати одмах након јела, али је исто тако важно да не вежбате на празан желудац. Препоручује се узимање лаганог оброка 1 – 1,5 сат пре вежбања.
- За видљиве позитивне резултате довољно је 30 минута вежбања умереног интензитета 5 пута недељно за одрасле и 60 минута дневно за децу.
- Вежбајте у друштву – биће забавније, а тиме осигуравате њој/њему здравији живот
- Пешачење или вожња бицикла најмање пола сата дневно смањује ризик од малигних тумора, најјасније је уочена веза између физичке активности и заштите од рака дебелог црева.
- Мушкарци који су активнији на послу и не седе за писаћим столом, ређе оболевају од рака простате.
– Ходајте брзим ходом 30 минута дневно 5 дана недељно.
– Старије особе, гојазне особе ( http://www.bmi-kalkulator.net/ ) особе са оболењима зглобова и кичменог стуба препоручују се вежбе равнотеже и еластичности покрета (јога, пилатес, боди баланс…)
– Да би штитило од болести, вежбање треба да убрза пулс за 50-70% од максималног пулса који се израчунава када се од 220 одузме број година. Нпр. за особу од 60 година максимални пулс је: 220-60=160. Половина од тога је 80, а 70% је 112. Значи: пулс за особу од 60 година, при физичкој активности треба да буде бржи од 80, али спорији од 112.
– Особе које немају добру кондицију морају постепено повећавати интензитет физичких активности.
– Изаберите активност која вам највише одговара, корисни могу бити и редован плес, трчање, брзо ходање, вожња бицикла или ролера.
– Уградите физичку активност у свој стил живота.
И не заборавите да „Физичка активност може заменити многе лекове, али ни један лек не може заменити физичку активност“ Tisseau
ЛИНКОВИ:
http://www.izjzv.org.rs/index.php?s=1&m=3&id=536
http://www.who.int/topics/physical_activity/en/
http://www.euro.who.int/en/what-we-do/health-topics/disease-prevention/physical-activity/
