Za bezbedno kupanje u bazenima i kupalištima važno je:

  1. Redovno propisano higijensko i tehničko održavanje objekata
  2. Kontinuirana kontrola zdravstvene ispravnosti vode za kupanje kako na početku, tako i u toku sezone kupanja (Zavod za javno zdravlje Sombor , po ugovoru kontroliše bazene u SC „Soko“ 1x sedmično u sezoni, bazen Kljajićevo, bazene u Banji „Junaković“, bazene u Vrbasu, Kuli, Crvenki i Odžacima, kao i kvalitet površinskih voda koje se koriste za rekreaciju na teritoriji Zapadnobačkog okruga i o rezultatima istih se možete informisati na tel. 025 415 505
  3. Na higijensku ispravnost bazenskih voda u velikoj meri mogu uticati i sami kupači, te je u cilju bezbednijeg i bezbrižnijeg kupanja, kako bi se značajno smanjio rizik od infekcija, ali i povreda, važno poštovanje određenih preventivnih sanitarno-higijenskih mera:
  • Obavezno tuširanje celog tela sapunom i vodom pre izlaska na bazen i ispiranje lica čistom vodom,
  • Obavezni prolazak kroz dezo barijeru za dezinfekciju stopala i papuča na ulasku u krug bazena i na izlasku iz toaleta,
  • Izbegavati trčanje oko bazena, sedenje na vlažnim površinama neposredno oko bazena (na ivici bazena), izbegavati skakanje u bazen,
  • Hodati u papučama oko bazena,
  • Bitna stavka pre kupanja je i priprema za ulazak koji mora biti postepen, zbog razlike u temperaturi tela, koja je viša od temperature vode u bazenima ili rekama, da telo ne bi doživelo šok koji može biti i fatalan,
  • Ne koristiti alkohol,
  • Nikada ne ići na kupanje sam
  • Obavezno je korišćenje toaleta a ne bazen za obavljanje fizioloških potreba,
  • Izbegavati ronjenje, naročito ne otvorenih očiju, koristiti masku ili zaštitne naočare,
  • Ne ulaziti u vodu sa kontaktnim sočivima,
  • Ne gutati vodu iz bazena,
  • Roditelji da decu ne puštaju na kupanje bez nadzora, ne kupati decu ispod 3 godine u javnim bazenima. (Dugotrajan boravak u vodi, pogotovo sedenje u plitkoj vodi sa mnogo kupača povećava rizik za nastanak infekcija),
  • Izbegavati korišćenja bazena u slučaju postojanja infekcija kože i sluzokože, oka i uva, mokraćnih puteva, polnih bolesti, crevnih infekcija, kao i u periodu oporavka od navedenih oboljenja (2 nedelje nakon prestanka svih simptoma bolesti), sniženog imuniteta,
  • Uvek koristiti čiste i suve peškire, izbegavati sedenje u mokrom kupaćem kostimu jer vlaga i toplota podstiču razvoj i razmnožavanje bakterija, virusa i gljivica,
  • Po povratku sa bazena, obavezno je dobro tuširanje sapunom i vodom i pažljivo brisanje celog tela, a posebno prepone, pazuh i nožne prste.

Najčešći poremećaji zdravlja kod kupanja na bazenima i kupalištima

Konjuktivitis – Ovu infekciju očiju najčešće izazivaju virusi i bakterije koji se prenose putem vode, prljavih ruku ili peškira. Da biste izbegli infekciju, umijte se svaki put kad izađete iz bazena, ne koristite tuđ peškir i ne dodirujte lice prljavim rukama.

Atletsko stopalo – Jedna od najčešćih i najupornijih infekcija naziva se atletsko stopalo. Izaziva je kandida, gljivica koja se pod dejstvom vlage i toplote brzo širi i razmnožava. Veoma je otporna i dugo opstaje van organizma na mokrim pločicama kraj bazena, ispod tuševa, na ležaljkama… Ova infekcija se dugo leči. Insistira se na tome da ljudi sa gljivičnim oboljenjima stopala, u narodu poznatijem kao “atletsko stopalo”, nikako ne koriste bazene. Rizik je prisutan i dok se kupaju, ali posebno kada stoje na ivici bazena. Voda nije prijatelj bakterija, virusa i gljivica. Ona ne pogoduje njihovom razvoju za razliku od vlažnih i dobro osunčanih površina kraj bazena. Čim dođe do promena na koži poput svraba, crvenila, perutanja kože ili plikova, što su simptomi “atletskog stopala” potrebno je da se odmah obratite lekaru kako biste zaštitili sebe i druge.

Dijareja – Voda u jezerima i bazenima puna je bakterija, pa je dovoljno da progutate samo malo zagađene vode i da se inficirate salmonelom, šigelom ili ešerihijom koli koje izazivaju dijareju, grčeve, jake bolove u stomaku i veoma visoku temperaturu. Blaži oblik infekcije ne zahteva posebno lečenje jer tegobe prolaze za dan-dva ako se odmarate i uzimate puno tečnosti. Međutim, ukoliko visoka temperatura i bolovi u stomaku traju duže od dva dana, a naročito ako imate veliki broj tečnih stolica, obavezno se obratite lekaru.

Virusne bradavice – Ako po pločicama bazena i po plaži hodate bosi, na tabanima će vam se sigurno stvoriti ranice, idealna mesta za prodor virusa. Bradavice najčešće izaziva humani papiloma virus koji dugo opstaje van tela. Inkubacija traje i do šest meseci, tako da se kod većine pacijenata prve izrasline pojavljuju tokom jeseni i zime.

Hlor štiti, ali i škodi – Za očuvanje zdravlja kupača najvažnija je redovna kontrole vode u bazenima i optimalna koncentracija hlora koji uništava većinu virusa, bakterija, gljivica i parazita. Prevelika koncentracija hlora pak dovodi do iritacije kože tela i sluzokože očiju, posebno ako se ne istuširate po izlasku iz bazena. Opet, manjak hlora u vodi omogućava opstanak mikroorganizama i povećava rizik od infekcija.

Infekcije kože – Zbog pojačanog znojenja, izlaganja suncu, nošenja uske odeće ili majica od sintetike, na leđima i grudima pojavljuju se sitne crvene bubuljice koje pucaju. U kontaktu iziritirane kože i bakterija kojih ima i u bazenima i u jezerima može da dođe do ozbiljne infekcije koja zahteva dermatološko lečenje. Da biste sprečili širenje infekcije, telo nikada ne trljajte peškirom, već višak vode blago pokupite čistim mekim peškirom. Gljivične infekcije kože najčešće zahvataju pazuh i prepone.

Vaginalne infekcije – Gljivica kandida normalni je stanovnik debelog creva i pod uticajem vlage i toplote brzo se razmnožava. Tome naročito pogoduju sedenje na pločicama bazena, mokrom peškiru, u vlažnom kupaćem kostimu i neadekvatna higijena. Na bazenu možete da dobijete i bakterijsku infekciju koju najčešće izazivaju hlamidija, mikroplazma i ureaplazma, ali i virusni herpes ili humani papiloma virus koji izaziva kondilome. Iako se ove infekcije uglavnom prenose seksualnim putem, mogu da se dobiju i preko vlažnog peškira. Da biste se zaštitili, ne koristite tuđe peškire.

Upala ušiju – Infekcije spoljnih ušnih kanala spadaju među najčešće letnje tegobe i prvenstveno se javljaju kod dece i odraslih koji su došli u kontakt sa zagađenom bazenskom ili jezerskom vodom. U najvećem broju slučajeva upalu uha izazivaju bakterije, a simptomi su jak bol, zapušenost, povišena temperatura. Ne pokušavajte da očistite uvo štapićima jer ćete tako preneti infekciju iz spoljnog u unutrašnji kanal, već potražite pomoć lekara koji će vam, ukoliko je potrebno, prepisati odgovarajući antibiotik.